Vruća zima u Rumi – promena vlasti vratila opštinu na početak

 

Opštine koje su posle prošlogodišnjih lokalnih izbora dobile vlast na čelu sa Srpskom naprednom strankom, po svemu sudeći, u prednosti su nad ostalima. Zadržale su kontinuitet vlasti i – ma koliko da je urađeno – urađeno je. Ruma, nažalost, nije bila te “sreće” da je odmah osvoje “naprednjaci”, pa je u proteklih godinu i po dana opozicija na čelu sa SNS uglavnom radila na tome da promeni vlast, a vlast, na čelu sa Demokratskom strankom, na tome da se što duže održi u foteljama. Naposletku, pred sam kraj 2013. godine, vlast je promenjena, a građanima ostaje da se nadaju da će nešto od obećanja biti ispunjeno, budući da je opština u debeloj stagnaciji.

“Naprednjaci” su u Rumi tokom novembra napisali novo poglavlje u (još uvek nedovršenoj) knjizi “Prekomponovanje Srbije”, pod naslovom – “Kako promeniti vlast u osam koraka”. Ukratko, to ide ovako:

8. novembar – Na sednici SO Ruma nezavisni i bivši odbornik Demokratske stranke dr Zoran Slavujević prelazi u odbornički klub SNS.

11. novembar – Svi odbornici sa liste Demokratske stranke Srbije, njih ukupno pet na čelu sa dr Snežanom Bojanić–Stojić, prešlo je u odborničku grupu SNS. Iz istih izvora saznajemo da je i skoro ceo opštinski odbor Koštuničine stranke prešao u Srpsku naprednu stranku.

18. novembar – Dojučerašnji odbornik Demokratske stranke u SO Ruma, Nikola Jurca, potpisao je “transfer” u odborničku grupu “naprednjaka”.

19. novembar – Bivši odbornici SNS, potom “Građanske inicijative Rume”, a zatim nezavisni odbornici – Tomas Vučković i Dragana Gudurić vraćaju se u SNS.

20. novembar – Najnoviji “adut” Odborničke grupe “Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić” je dojučerašnji radikal, a zatim član “Građanske inicijative Ruma” Slobodan Mojsilović.

21. novembar – Na pisarnicu SO Ruma predat je koalicioni sporazum između “Građanske inicijative Ruma” i PUPS-a. Socijalistička partija Srbije u Rumi održala je pres konferenciju na kojoj je podržala nadolazeću “naprednjačku” većinu.

26. novembar – Nova vladajuća većina bira Aleksandra Martinovića (SNS) za predsednika Skupštine opštine Ruma.

9. decembar – Goran Vuković (DS) smenjen sa mesta predsednika opštine. Novi gradonačelnik Rume je Dragan Panić iz SNS.

Podsećanja radi, prošle godine posle majskih izbora vlast u Rumi su formirale Demokratska stranka, Socijalistička partija Srbije (u koaliciji sa PUPS-om) i Demokratska stranka Srbije, čime je obezbeđen kontinuitet vlasti u odnosu na period od 2008. do 2012. godine. Prvi pokušaj upodobljavanja opštinske vlasti sa republičkom je bio već prošlog leta, ali smena vlasti tada nije uspela, jer su dva odbornika radikala u poslednjem trenutku odustali, a propasti planova za novu koaliciju doprinele su dve odbornice Partije ujedinjenih penzionera Srbije. Prema informacijama koje smo tada izneli, svi koji su odustali od formiranja većine sa SNS “podmireni” su zaposlenjima i funkcijama, a, kako saznajemo, ništa od pomenutih funkcija i zaposlenja neće im uskratiti ni nova vladajuća garnitura koja je uspela da ubedi dovoljan broj odbornika da pređu na “naprednjačku stranu”.

Građanska inicijativa – za građane ili za fotelje?

Ruma 3

“Upodobljena” vlast i u Rumi

Interesantna pojava među rumskim “tasovima na vagi” je bivši radikal – Željko Došen, koji je posle raskola u SRS u Rumi prošle godine ostao u matičnoj stranci. Međutim, 21. juna ove godine skinuo je bedž sa likom Vojislava Šešelja i formirao novu Odborničku grupu “Građanska inicijativa Rume”. U njoj su se našla četiri bivša radikala i dva bivša odbornika SNS. Građanska inicijativa je svom snagom podržavala vladavinu DS-a, koji je Došenu dao mesto zamenika direktora u JP “Komunalac”. Kada je broj odbornika koji daju podršku SNS-u počeo da raste srazmerno opadanju rejtinga Demokratske stranke u Rumi, Došen je elegantno prešao na drugi tas vage i nastavio da “pliva” sa ostalim kolegama koji su se predomislili. Ovakav epilog promene vlasti u Rumi, bivša odbornica Ujedinjenih regiona Srbije Ljiljana Petrović komentariše kao – “novo pakovanje“. Ne bih želela da se grubo izjašnjavam na ovu temu, ali mogu samo da postavim pitanje: “Da li ja, kao građanka Rume, zapravo imam za koga da glasam?!”. Suština je u tome da se konstantno na političkoj sceni vrti jedna ekipa koja samo menja dresove po potrebi – rezignirano konstatuje Petrovićeva, uz opasku da je Ruma izgubila još godinu i po dana bespovratno.

Sremska TV najplaćenija 

Za medije je Opština Ruma planirala 0,91 odsto ovogodišnjeg budžeta, pod stavkom “Usluge emitovanja i štampanja”. Ubedljivo najviše novca – 9 miliona dinara, dobila je Sremska televizija, koja je postala daleko najplaćenija medijska kuća u Sremu. Za plaćanje usluga Sremske televizije po javnosti su prozivani čelnici opština koji su trenutno, ili su bili kadrovi Demokratske stranke. Činjenicu da Ruma izdvaja najviše novca već godinama za Sremsku TV, potvrdio je i bivši gradonačelnik Goran Vuković, koji je istakao da su subvencije toj televiziji “podignute od 2004. do 2007. godine, kada su na vlasti bili radikali”. Na opštinskom finansiranju su još i Radio Srem, Rumske i Sremske novine. Mediji uglavnom ne neguju kritički osvrt na rad opštine i najviše se bave servisiranjem lokalne samouprave. S druge strane, jedini medij koji vrlo glasno kritikuje rad opštinskih čelnika – portal grad-ruma.net, nije korisnik lokalnog budžeta. Nijedan od pomenutih medija nije u vlasništvu lokalne samouprave.

Krivične prijave, zloupotrebe funkcija, sukob interesa

Zapošljavanja partijskih kadrova i negativna selekcija pri zapošljavanju u javnom sektoru su problemi sa kojima se suočavaju sve lokalne samouprave. Međutim, u Rumi smo pronašli i dodatne probleme u kadrovanju. Grupa građana “Moja Ruma” u avgustu je poslala pitanja predsedniku opštine Goranu Vukoviću, u vezi sa funkcionerima u sukobu interesa, ali se Vuković nikad zvanično nije udostojio da ponudi odgovore. Nenad Tomić, osnivač i glavni urednik Gradskog informativnog portala www.grad-ruma.net i član “Moje Rume”, kaže da se pitanja tiču nekolicine doskorašnjih lokalnih funkcionera. “Evo primera: Branko Jovičić, direktor JP Komunalac je u direktnom sukobu interesa jer je vlasnik preduzeća Royal Engineering Darko Kličković, dosadašnji načelnik Odeljenja društvenih delatnosti, u sukobu je interesa kao vlasnik Trgovinske radnje Trend obuća. Predsednik i članovi Komisije za dodelu sredstava iz budžeta za programe i projekte iz oblasti kulture od značaja za opštinu Miroslav Ninković, Željko Stojanović i Mirjana Vujasinović, najveći deo sredstava predviđenih za tu namenu dodelili su preduzećima u kojima su rukovodioci sektora ili direktori, čime su se direktno našli u sukobu interesa. Zamenik direktora JP Komunalac Željko Došen, zaposlen je na to mesto, uprkos tome što je pravosnažno osuđen za krivično delo prevare, na 7 meseci zatvora i uslovno na 2 godine, čime je direktno prekršen Zakon o javnim preduzećima”, nabraja Tomić, koji navodi da je, protiv sada već bivšeg gradonačelnika Gorana Vukovića, podneta krivična prijava zbog sklapanja štetnog ugovora za davanje u zakup atraktivnog poslovnog prostora u centru Rume izvesnoj firmi MM99 iz Stare Pazove, koja je, dodaje naš sagovornik, nakon toga dala isti taj prostor u podzakup za nekoliko puta veću sumu jednom domaćem trgovinskom lancu. Opštinski organi su se, za traženu proveru ovih navoda, listom proglasili – nenadležnim.

Plate u upravi fino koštaju 

U opštinskoj upravi u Rumi na neodređeno je zaposleno 149 ljudi, što je za 16 radnika više u odnosu na 2009. godinu kada je na snagu stupio Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Uprava, gledajući po ovim ciframa, nije predimenzionirana, budući da na 1.000 ljudi dolazi svega oko 2,5 do 3 službenika. U javnim preduzećima, s druge strane, postoji višak kadrova, a za celokupnu lokalnu administraciju iz lokalnog budžeta se izdvaja skoro petina ukupnih sredstava (18,02%). Na pitanje koliki su troškovi reprezentacije i službenih putovanja u opštini, nismo dobili odgovor, ali je budžetom za troškove putovanja odvojeno skoro 20 miliona dinara. To, možda, nije cifra koja bode oči, ali je potpuno neverovatno da je čak duplo veća od sredstava koje se odvajaju za razvoj poljoprivrede. Dakle, zvanični Budžetski fond za razvoj poljoprivrede u opštini u kojoj je poljoprivreda najvažnija privredna grana – iznosi 10 miliona dinara, što je, ponavljamo, duplo manje nego što iznose planirana sredstva za službena putovanja. Izveštaji o realizaciji planiranog budžeta nisu ažurni na zvaničnom portalu opštine, pa se može pogledati tek izvršenje budžeta za prva tri meseca, što nikako ne može da se koristi kao realan pokazatelj realizovanih prihoda i rashoda. Prema rečima jednog od odbornika doskorašnje opozicije, Opština Ruma će u narednih sedam godina vraćati i kredit od 250 miliona dinara, koji je uzet za završetak bazena, Rumske petlje i sportske hale u Hrtkovcima.

Građani uključeni u kreiranje budžeta?

Kada je reč o širenju standarda u komunikaciji sa građanima, Ruma na tom planu nije uradila ništa novo u proteklih godinu dana. Ipak, možda najveći iskorak u komunikaciji sa građanima napravljen je letos, kada je, za razliku od mnogih drugih lokalnih samouprava, rumska opština prvi put uključila građane u kreiranje budžeta. Od avgusta, popunjavanjem formulara na sajtu opštine, građani mogu da daju svoje predloge kapitalnih investicija za 2014. godinu. Što se tiče daljeg uključivanja građana u rad lokalne samouprave, dovoljan je podatak da se u proteklih godinu dana nijedna građanska inicijativa nije našla pred odbornicima Skupštine opštine Ruma.

“Bazen na izletištu Borkovac je rumski Skadar na Bojani. Trebalo je da košta oko 289 miliona dinara, ali su onda milioni trošeni na projekte koji nisu na vreme završavani. Niti u jednom budžetu za bazen nije bilo dovoljno para, iako je projektovano da će biti. Sada smo došli u situaciju da se zarad toga zadužujemo kod komercijalnih banaka i ulazimo u još veću dubiozu”, ističe naš sagovornik, koji je konstatovao da bazen za tri meseca rada “ne može ni u basni da zaradi pare za sopstveno održavanje, a kamoli da vrati uloženu investiciju”.

Lobiranjem do investitora

Ruma 4

Put kojim će stići investitori?

Sve intenzivnija priča o tunelu kroz Frušku Goru i autoputu Novi Sad – Ruma, upotpunjena blizinom postojeće trase “Beograd-Zagreb” (E75), te puta Ruma-Šabac, uz solidnu komunalnu opremljenost, dala je dodatni “gas” predstavnicima rumske opštine, koji su uspeli da tek sada konačno dovedu ozbiljnije investitore. Ili, makar, da ih najave. U julu je stigla informacija da će u Rumi investitori sagraditi čak sedam fabrika, sa hiljadu radnih mesta. Tokom ove i naredne godine. Jedan od investitora je Albon, proizvođač automobilskih delova, koji je trebalo da počne sa radom ove jeseni, ali je taj posao odložen za januar 2014. godine. Druga najavljena investicija je nova hala “Adrijana teksa” iz italijanske grupacije Kalcedonija, na 8.000 kvadrata, u kojoj će naredne godine posao navodno dobiti još 500 radnika. Investitor Insert iz Beograda, proizvođač obuće, upošljava u zakupljenoj hali 200 radnika, dok će u novoj posao dobiti još njih 100. Na rumskoj petlji domaći investitor Kapital grup završiće do kraja godine pogon za proizvodnju kapa i šešira u kome će raditi 70 radnika.

Za koga šijemo? Za Guči!

Ono što je problematično u ovoj, ali i svim sličnim pričama o zapošljavanju Rumljana, jeste činjenica da se uglavnom do sada dešavalo da od silnih najava ne bude realizovano baš mnogo. Da bude jasnije, evo i konkretnog primera. Mlađan Dinkić je ovog proleća, još uvek na poziciji ministra za privredu i finansije, ponosno klicao kako je novi vlasnik rumske Fabrike kože, italijanska Kering grupa, zaposlila 120 ljudi. Međutim, poznavaoci prilika dobro znaju da je to 120 ljudi koji su već radili u Kožari, te da je dobar deo nekadašnjih radnika prinudno ili dobrovoljno, uz otpremnine, otišao iz preduzeća. To, dakako, nije sprečilo političare da obnaroduju “zapošljavanje u jeku”, a medije da prenesu u naslovima “najvažniju” od svih informacija u ovom poslu da – “Rumljani šiju za Guči”.

U halama češke fabrike Mitas gde se godišnje proizvede 13.500 tona guma već radi 550 radnika, dok će u novoj hali na 10.000 kvadrata posao dobiti još 225 ljudi. U opštini najavljuju i izgradnju fabrike za proizvodnju hrane za kućne ljubimce u Hrtkovcima, kao i energane od pet megavata sa 30 zaposlenih. Nijedna od ovih najava još nije zvanično realizovana. S druge strane, u selu Platičevo u septembru je otvoren pogon kompanije Kableks, za proizvodnju kablova, gde su dosad radili u iznajmljenom prostoru.

Aleksandar Vukovac 

Share Button