VRBAS: Zagađenjem do evropskih novaca

Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Decenijama zagađujući Veliki bački kanal i radeći u korist svoje štete – građani Vrbasa su svojoj opštini, paradoksalno, obezbedili status jedne od najskupljih opština kada su u pitanju evropski novci. Kada 2015. godine počne sa radom Centralno postrojenje za preradu otpadnih voda za koje je EU izdvojila više od 15 miliona evra – Vrbasani će biti u prilici da svedu račun koliko će ih zapravo koštati milionski vredan poklon koji će ih rešiti istorijske krivice za najzagađeniji vodotok u Evropi. U međuvremenu, u dva druga EU projekta opština je pokazala da je, kada kreće od nule, kadra da pokaže više od zadatih ciljeva.

Kad stvarnost demantuje projekat

Zahvaljući procvatu lokalne prehrambene industrije u nekadašnjem jugoslovenskom špajzu tokom polovine prošlog veka i desetinama hiljada kubika otpadnog mulja koji se posledično taložio u Velikom bačkom kanalu – projekat ozdravljenja ovog vodotoka kod Vrbasa postao je državni prioritet i mesto priliva najveće donacije koju je EU dala Srbiji u oblasti zaštite životne sredine. Od 2007. godine, kada je EU predstavljen dokument pod nazivom Studija izvodljivosti Centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda, prošlo je sedam godina surove stvarnosti, tokom kojih su nekadašnji industrijski giganti posrnuli su u godinama postprivatizacije. Hiljade radnika izašlo je sa kartom u jednom pravcu kroz fabričke kapije, smanjena je proizvodnja, pa i količina otpadnih voda. Upravo na industrijske otpadne vode ambicioznim planom postrojenja računalo se 70 odsto.

Konačno, od planiranih 120 hiljada ES (ekvivalent stanovnika) u Studiji izvodljivosti 2007. godine, najveće postrojenje za preradu otpadnih voda u Srbiji počeće da radi na granici ugovorenog minimuma od jedva 40 hiljada ES.

Za Centralno postrojenje za preradu otpadnih voda EU je izdvojila više od 15 miliona evra

Za Centralno postrojenje za preradu otpadnih voda EU je izdvojila više od 15 miliona evra

2015. godine, Vrbas strahuje: Da li će uspeti da se evropskom donacijom reši istorijske krivice za “crnu ekološku mrlju”? Da li će ispuniti ugovorene obaveze iz donatorskog ugovora? Koliko će zapravo koštati rad milionski vrednog poklona iz EU? Da li će do septembra biti obezbeđeno 60 hiljada ES neophodnih da se pored pogona za preradu otpadnih voda izgradi i linija prerade mulja?

– Imamo interes da izguramo posao do kraja, jer ćemo umesto da uđemo u konačno rešavanje postojećeg mulja u Velikom bačkom kanalu zbog kojeg smo i započeli ceo posao, završiti sa gomilom novog mulja. Za tu liniju potrebno je da postrojenje radi sa minimum 50 odsto kapaciteta I razgovori su još uvek u toku – kaže Milenko Radovanov iz lokalnog tima za implementaciju projekta. On i njegove kolege bili su, kaže, najprisutniji svedoci raskoraka između stvarnosti i projektnih planova. Bili su svedoci i čitavog niza sastanaka tokom godina na kojima je EU kao donator odbijala svaki pokušaj domaće strane da metodom „piši- briši“ menja projektne kapacitete u skladu sa situacijom na terenu. – Evropa ne pristaje na spuštanje prepreka samo zato što mislite da ih ne možete preskočiti. Ono što predložite u projektu, očekuje se da sprovedete u delo. U našem slučaju nije bilo ni govora da se kapaciteti postrojenja od onih koje smo tražili naknadno smanjuju. Možemo to tumačiti i tako da nije ni podsticajno ni logično prognozirati jednom društvu ili lokalnoj zajednici da će nazadovati i propadati. Donator nije pristao da aminuje da fabrike koje su prestale da rade ili rade sa malim kapacitetima – nikada neće povratiti svoj status. Ovim projektom Vrbasu i Kuli kao partneru – EU je obezbedila prostor da u budućnosti više nikad ne dođemo u poziciju da radi privrednog razvoja uništavamo životnu sredinu. Postrojenje je možda u ovom trenutku predimenzionirano, ali ono u čemu sada vidimo problem u skorijoj budućnosti može postati naša prednost – objašanjava Radovanov.

Energetski uspesi: nove donacije kao nagrada

Vrbasani su pokazali da su kadri da daju više od projektnog zadatka i pokažu održive rezultate, kada bez istorijskog balasta i decenijske krivice kreću od nule. U projektu koji je finansiran iz fonda Exchange 3 Vrbasani su, kao partneri, pokazali da pod naslovom “Uspostavljanje sistema upravljanja energijom na nivou opštine u cilju povećanja energetske efikasnosti“” mogu da u delo sprovedu više od “opštih ciljeva projekta”.

Tako im je projekat u kojem su kao partneri učestvovali sa četiri vojvođanske opštine dala šansu da pokažu doslednost koja se ne završava okončanjem projekta. Nakon otvaranja kancelarije za energetski menadžement, Vrbas je dobio informacioni sistem za uštedu energije, strategiju enegetske efikasnosti, uslugu izdavanja energetskog pasoša, ali i kao jedina opština u Srbiji popis resursa biomase i mapu resursa obnovljivih izvora energije.

eevrbas

Dve godine nakon završetka projekta, u februaru 2015. Vrbas uz četiri opštine u Srbiji od Švajcarske kancelarije za saradnju dobio priznanje European Energy Award. Sa statusom “energetskog grada”, Vrbas je dobio i donaciju od preko 3 miliona švajcarskih franaka za unapređenje energetske efikasnosti.

Zaključeno je da Vrbas ima najbolju vidljivost dosadašnjih projekata, dobro organizovan tim za energetski menadžment i jasan koncept za budući rad. Zato nam je dodeljena najveća donacija od ukupnog budžeta koja će biti upotrebljena za energetsko unapređenje školskih zgrada u opštini – kažu u kancelariji i dodaju da im naročito priznanje predstavlja činjenica da su Vrbasani dobili 720.000 CFK za izgradnju buduće Regionalne kancelarije za energetski menadžement.

Sukob mentaliteta: Cilj nisu dnevnice i apanaže

Ono što su Vrbasani uspeli da primene kao uspešnu metodu na projektu energetske efikasnosti, Marko Kovačev iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj trenutno uči na sedmomesečnoj obuci za pisanje i sprovođenje EU projekta.

– Znate da ta obuka zapravo traje skoro kao jedna godina studija. Znači da je, ipak, ma kako mi to zamišljali, neophodno da usvojimo određena pravila kada su u pitanju evropski fondovi. Na kraju, shvatite da nije u pitanju nikakva velika nauka, već jedan šablon. Najveća prepreka smo mi sami jer često mislimo da je sama forma pisanja projekta nešto što je EU izmislila da bi nas obeshrabrila. Potom nam smeta papirologija, kontrola trošenja sredstava, pisanje izveštaja. Često od drveta ne vidimo šumu, pa pri prijavljivanju projekata vidimo plate, honorare i dnevnice, a ne opšti interes. Uveren sam da bi nam menjanje načina razmišljanja donelo dvostruku korist. Ne samo da bismo bili daleko uspešniji u dobijanju donacija iz Evrope, već bi kao društvo napravili pozitivan zaokret – kaže Kovačev.

Kao jedan od pionira vrbaskog KLER-a, Kovačev je, kaže, prava iskustva na terenu stekao tokom 2012. i 2013.

maarska - srbija– Imao sam sreću da se realizacija projekta prekogranične saradnje Srbije i Mađarske MUTHER 2 “Jačanje veza putem zajedničkog delovanja” poklopi sa početkom mog rada u KLER-u. Ti takozvani “soft projekti” prava su prilika za sticanje znanja u saradnji sa EU fondovima. Tu učite metodologiju, ali se i kvalifikujete za buduće projekte. Nismo bili nosioci već partneri opštini Deska iz Mađarske zajedno sa opštinama Tisasiget iz Mađarske i opštinom Novi Kneževac iz Vojvodine što je, takođe, omogućilo da krademo iskustva od kolega iz Mađarske. Osnovni cilj projekta bilo je jačanje saradnje i povezivanje prekograničnih regija Čongradskog, Severnobanatskog i Južnobačkog okruga, kroz zajedničko nasleđe kulture, običaja i starih zanata. Budžet opštine Vrbas koji smo dobili iz EU iznosio je oko 35 hiljada evra. Između ostalog, kupljeni su razboji, organizovane tkačke radionice, a kao rezultat proizvedeno je 46 bačkih narodnih nošnji koje su ostale na korišćenje ansamblu Kulturnog centra. Narodne nošnje kao proizvod projekta možda ne mogu da se mere sa velikim infrastrukturnim projektima, ali njihovu vrednost najbolje znaju učesnice koje su naučile veštinu tkanja i članovi ansambla koji će ih koristiti – objašnjava Kovačev.

– Za EU upravo su znanje i proizvod – ono što se ocenjuje kao vidljiv rezultat. Za naše građane najvidiljiviji su infrastrukturni projekti. Novi most, put, kanalizacija ili vodovod. I na putu dobijanja takvih velikih donacija sami smo sebi protivnici. Često nemamo pripremljen projekat, nedostaju građevinske dozvole – smatraju u vrbaskom KLER-u I nadaju se da će biti barem delom zaslužni za promene u načinu razmišljanja i rada svojih kolega i sugrađana koji će u budućnosti biti nagrađen donacijama iz EU fondova.

Ranka Ivanoska

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)

Share Button