VRBAS: Od jugoslovenskog špajza do narodne kuhinje

Od zavidnog statusa “jugoslovenskog špajza”, koji je uživao osamdesetih godina prošlog veka, Vrbas je tokom poslednjih deset godina postao svojevrsno ogledno polje svih nevolja tranzicije koje su najočiglednije upravo na primeru lokalne industrije. Glasovite fabrike hrane koje su Vrbasu obezbeđivale status dobro razvijene i napredne opštine, nakon privatizacije desetkovale su broj zaposlenih. Tako je broj zaposlenih samo od 2008. do 2012. godine smanjen za više od 4.000! Ovaj broj je, smatraju upućeni, možda i dvostruko veći kada bi se znao broj onih koji su godinama bili zaposleni na određeno u vrbaškim fabrikama. U industrijskoj opštini danas je broj stvarno zaposlenih u privredi i broj nezaposlenih praktično izjednačen, ako se uzme u obzir činjenica da više od 20 odsto zaposlenih prima platu iz budžeta.

Osim hiljada radnika Karneksa, Vitala, Medele, šećerane Bačka koji su konačno napustili fabričke pogone, negativni bilans izgubljenog privrednog oslonca nastavio je da raste iz godine u godinu. Maturanti desetak smerova Srednje stručne škole „4. juli“ bez perspektive još uvek se školuju za lokalne fabrike: prehrambeni tehničar, hemijski tehničar, proizvođač keksa, mesar, kobasičar, itd.

Ono što Vrbašane još uvek podseća na nekadašnju moćnu industriju koju su kroz privatizaciju izgubili je Veliki bački kanal. Ovaj vodotok, koji je decenijama nekontrolisano zagaživan, danas je “crna ekološka tačka” u Evropi. Kanal u dužini od šest kilometara protiče kroz širi centar grada i predstavlja uzrok strepnji po zdravlje i živote građana Vrbasa. Kanal je, naravno, i predmet glavnih predizbornih obećanja svih stranačkih lidera u izbornim trkama od 2000. do danas.

Spisak nedovršenih poslova

Na spisku “nedovršenih poslova” prvo mesto bez premca zauzima zgrada Pozorišta koja je započeta još 1992. godine a i danas uživa status „u izgradnji“. O milionskim sredstvima koja je pozorišna zgrada „progutala“ za pune dve decenije, a da građani u njoj nisu dočekali nijednu premijeru ne postoji dokumentacija pa je to postalo predmet međusobnih optužbi za malverzacije i zloupotrebe vlasti i opozicije od 2000. do danas.

Što se Velikog bačkog kanala tiče, danas je svima jasno da projekat njegove revitalizacije prevazilazi lokalne nadležnosti. Projekat je prošle godine, zahvaljujući donacijama raznih fondova EU, Kraljevine Norveške, Švedske itd, ušao u svoju pretposlednju fazu – izgradnju centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda opština Kula i Vrbas. Izgradnja 13 miliona vrednog prečistača, koji se finansira iz fonda IPA 208, započeta je u aprilu 2011. godine. Iako je planirano da bude dovršen do kraja 2011, rok je pomeren za sledeću godinu. Ovim je, smatraju upućeni, dato dodatno vreme da se iznađe konkretno rešenje za finalnu fazu projekta koja predstavlja remedijaciju više decenija nataloženog industrijskog mulja na toku industrijske zone u Vrbasu do izlaza iz grada. Tako će Vrbašani sledeće godine po peti put od uvođenja višestranačkog sistema izaći na birališta sa iste tri želje na čije ispunjenje čekaju već 12 godina.

O aferama i odgovornosti

Poverenje Vrbašana u lokalne političare najilustrativnije je narušeno tokom 2009. godine, kada su na polovini drugog mandata vladavine koalicije SRS-DSS-SPS u SO Vrbas uvedene privremene mere i raspisani vanredni izbori u jesen. Ovu godinu građani će upamtiti kao „godinu afera bez epiloga“. A za epilog javnih optužbi, obelodanjivanja sporne dokumentacije o malverzacijama budžetskim sredstvima, podnošenje krivičnih prijava od strane partija proevropskog bloka okupljenih u koaliciju “Za evropski Vrbas” protiv tadašnjih lidera vlasti SRS-DSS-SPS, građani nikada nisu saznali. Kao kruna tog perioda, pod velom tajne ostao je i incidet podmetnutog eksploziva pod automobil dr Željka Vidovića (DS), tadašnjeg predsednika privremenog organa i aktuelnog predsednika opštine, što se desilo samo dan pred održavanje vanrednih lokalnih izbora. Činjenica da im je obećanje da će insistirati na rezultatima istrage po raznim osnovama dao lično tadašnji direktor policije Milorad Veljović, kasnije im je samo dalo dodatnu potvrdu da su obmanuti.

Umesto insistiranja na pitanju odgovornosti i jasnog distanciranja, nova lokalna vlast 2009. godine, tzv. koalicija tri koalicije “Za evropski Vrbas” (DS-SPO-SDP), SPS-PUPS i LDP-LSV-Lista za sela je već u prvoj godini svog mandata, u 2010. godini je pala na ispitu nerealnog planiranja budžeta, kreditnog zaduživanja, stranačkog zapošljavanja i rešavanja viška zaposlenih u organima uprave i javnim preduzećima. Zapravo svega onoga za šta su optuživali svoje prethodnike. Tako su predstavnici SRS, lideri dojučerašnje vlasti za svega nekoliko meseci u ulozi opozicije dobili niz argumenata za napade na svoje naslednike. Tako se među prvima na meti našao plan budžeta za 2010. godinu koji je od oktobra do decembra dva puta „rebalansiran“ zbog, kako je tvrdila opozicija, loših procena o naplati različitih naknada i taksi od građana. Umesto planiranog prihoda od 27 miliona dinara prvim rebalansom u oktobru 2010, drugi rebalans krajem decembra prikazao je neplanirane rashode od čak 12 miliona dinara potrošenih za štampu rešenja i slanja na adrese domaćinstava. Sličan ishod imala su i predizborna obećanja o racionalizaciji troškova administracije i rešavanju viška zaposlenih o trošku budžeta. Višak koji je, u predizbornoj kampanji, procenjivan na oko 100, po dolasku na vlast aktuelne koalicije neočekivano je pao na 43. Ovaj broj ne samo što nije smanjen, već je u međuvremenu porastao. Tako je od 2009. godine do danas, samo broj zaposlenih u opštinskoj administraciji porastao za najmanje desetak. Konkretan broj novozaposlenih o trošku budžeta ni prethodne ni aktuelne koalicije nije poznat, a politički protivnici se međusobno napadaju da najčešće zloupotrebljavaju zapošljavanje na određeno vreme ili po ugovoru o delu.

Praksa nerealnog planiranja prihoda i rashoda nastavljena je i narednih godina. Dok se aktuelna vladajuća koalicija brani smanjenim transferima sa republičkog nivoa i neostvarenom naplatom naknada i taksi, opozicija optužuje da se prihodnom stranom nerealno pokušava pokriti sve skuplja administracija i plate funkcionera. Prema rečima Branislava Petrovića (SRS), predstavnika malobrojne opozicije u SO Vrbas, planovi o budžetu aktuelne vlasti daleko su i od obećavanih socijalnih i investicionih. „Opštinska administracija je od 2009. godine do danas poskupela za frapantnih 100 odsto, a dve trećine rashoda za 2012. godinu ide na plate i usluge po raznim osnovama. Izveštaj o izvršenju za 9 meseci pokazao je da je plan o 1,3 milijarde dinara ostvaren za svega 68 odsto, ali je zato već u septembru potrošeno 80 odsto planiranih sredstava za plate funkcionera i administracije. S druge strane, subvencije za zapošljavanje realizovane su sa svega 40 odsto. Taj podatak govori da je lokalna samouprava postala preskupa, iako u međuvremenu građani nisu postali imućniji da je finansiraju“, kaže Petrović.

Međutim, aktuelna vladajuća koalicija na čelu sa predsednikom dr Željko Vidovićem tvrdi da se budžet planira prema potrebama koje su u sve znatnijem raskoraku sa mogućnostima. Za to su pre svege „krive“ izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava koji „steže kaiš“. „Samo u 2012. godini opštinska kasa je umanjena za 70 miliona dinara, a već iduće godine bi mogli da ostanemo bez 25 miliona dinara od naknada za uređenje građevinskog zemljišta i 42 miliona dinara od naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. Zbog novog obračuna lokalnih komunalnih taksi za isticanje firmi velikog broja preduzetnika, opštinski budžet je ostao bez 27 miliona. Uskraćuju nam se velika sredstva koja je nemoguće nadoknaditi na nekom drugom mestu, posebno kada transferi iz republičkog u opštinski budžet ostaju isti“, kaže Vidović. Dodaje da ovoga puta spekulacije o „političkoj vertikali“ nemaju osnova, jer manjak u budžetu nije posledica „nepodobnosti“ već novih propisa.

Siromašna stvarnost i virtuelna nova radna mesta

Manjak u budžetu poslednjih nekoliko godina osetili su i obični građani pa je broj onih koji su „progutali ponos“ i obratili se lokalnoj samoupravi da im plati struju, ogrev ili pomogne u opremanju dece za početak školske godine gotovo udesetostručen. Aktuelni opštinski čelnici su ovaj problem dočekali nespremno 2010, kada je za samo tri meseca potrošeno više od trećine sredstava namenjenih planom budžeta za socijalnu zaštitu. U prva tri meseca 2010. godine opština je odoborila ukupno više od milion dinara za jednokratne pomoći socijalno ugroženim Vrbašanima i gotovo isto toliko po odluci Centra za socijalni rad. Narodna kuhinja koja je tek počela sa radom brzo je popunila limit od 180 korisnika. U međuvremenu, lokalna samouprava je, u skladu sa Strategijom socijalne zaštite, značajno proširila asortiman finasiranja usluga i pomoći, kako bi se uhvatila u koštac sa talasom egzistencijalnih nevolja građana opštine. Osim jednokratne pomoći u visini od 5.000 dinara i usluga narodne kuhinje, lokalna samouprava finansira kupovinu ogreva, pogrebne troškove materijalno ugroženih, socijalno stanovanje, kupovinu školskog pribora za decu bez roditeljskog staranja.

Socijalni požar na „privrednom zgarištu“, kako Vrbas u poslednje vreme nazivaju mediji, lokalna vlast je pokušavala i pokušava da gasi i privremenim i povremenim zapošljavanjem kroz različite programe Nacionalne službe za zapošljavanje, animiranjem investitora i pokušajima da se uspostavi odnos obostrano korisne saradnje sa aktulenim vlasnicima vrbaških fabrika. Godina 2011. je dobra ilustracija prognoza lokalnih čelnika i njihovih ostvarenja u stvarnosti. Na početku godine, lokalna samouprava je najavljivala 300 novih radnih mesta i to oslanjajući se na najave vlasnika fabrike keksa Medela Predraga Rankovića Peconija da će učetvorostručiti kapacitete fabrike (150 novih radnih mesta), planom mesne industrije Karneks da počne izvoz na tržište Rusije (100 novih radnih mesta) i otvaranjem tržnog centra Roda (40 novih radnih mesta) u centru grada. Pritom, lokalna samouprava je investirala 5 miliona dinara u projekat zapošljavanja pripravnika u saradnji sa NSZ. Na kraju godine, konstatovano je da ni Medela ni Karneks nisu proširili broj zaposlenih te da su jedina realizovana nova radna mesta ona u novootvorenom centru Roda i lokalnoj samoupravi. Nisu izostale ni kritike iz opozicije da su spiskovi primljenih kandidata pravljeni po stranačkom ključu, kao ni prozivke da su opštinski funkcioneri izgubili kontakt sa stvarnošću i da građanima daju „samo mrvice“, ne štedeći na platama i troškovima reprezentacije.

Lokalni mediji pod cenzurom

Iako u lokalnoj samoupravi tvrde da su troškovi reprezentacije javni i objavljeni u službenom listu u okviru plana za budžet i završnog računa, ukupnu sumu potrošenog novca za poslovne ručkove, dnevnice, račune za mobilni telefon pojedinih funkcionera nemoguće je izračunati jer se novac za ove namene izdvaja sa više razdeoka. Da ni aktulena vlast, i pored obećanja transparentnijeg rada, nije predusretljiva u saopštavanju ovih podataka govori ćutanje na pitanje koliko izabrani i imenovani funkcioneri troše na mobilni telefon. Naime, najmanje 30 funkcionera ima MTS postpaid pakete limitirane od 500 dinara mesečno za članove saveta MZ, do neograničene potrošnje za predsednika opštine i njegovog zamenika. Do podatka koliko pojedini potroše mesečno nemoguće je doći osim slučaja kada je 2011. godine mesečni račun članice opštinskog veća (za socijalnu zaštitu) izašao u javnost zbog frapantnog iznosa od 75 hiljada dinara, i to tokom godišnjeg odmora. Iako je lokalna vlast „zakazala“ po pitanju transparentnosti kada je u pitanju trošenje budžetskih sredstava na funkcionerske plate i dodatne privilegije, utisak otvorenosti prema javnosti od 2009. godine je poboljšan direktnim TV i radio prenosom sednica SO Vrbas i redovnim izveštavanjem o radu lokalne samouprave putem lokalnih sredstava javnog informisanja.

Konstatne kritike na pristrasnu i pod cenzurom uređivačku politiku JP za informisanje pod čijim okriljem rade TV Bačka i Radio Vrbas ostale su prisutne i tokom vladavine desničarske koalicije na čelu sa SRS, ali i kasnije kada je na vlast došla prodemokratska koalicija. Optužbe opozicije da mediji više služe za politički marketing nego za objektivno izveštavanje dodantno su argumentovane 2011. godine kada je u javnost dospeo ugovor javnih preduzeća i ustanova koje se finasiraju iz budžeta opštine Vrbas sa novosadskom RTV Panonijom. Pojedinačnim ugovorima, bez konkursa i javnog poziva, o reklamiranju i izveštavanju o aktivnostima ukupan godišnji iznos za privatnu TV stanicu iznosio je oko 1.250.000 dinara, ali on se nije našao u finasijskim izveštajima javnih preduzeća niti u planu o budžetu. Nakon što su ovaj ugovor kao nepotreban u javnost izneli rukovodioci Apoteke i Biblioteke Danilo Kiš, opozicija je optužila vladajući DS sa na ovaj način ne čini uslugu građanima, već vlasniku RTV Panonija. I pored javnih optužbi i prozivki za skupštinskom govornicom, ugovori su ostali na snazi bez jasnog obrazloženja.

„Upodobljavanje“ tek nakon izbora?

Vrbašani na kraju 2012. godine sumiraju utiske o proteklom mandatu. Ove godine održani lokalni izbori su ih zaobišli pa će na redovne izbore izaći najkasnije naredne jeseni. I pored nagađanja o „upodobljavanju“ vlasti u Vrbasu, aktuelna većina od 23 odbornika od ukupno 36 ostala je stabilna. SNS sa 6 osvojenih mandata u Vrbasu ostao je u pasivnoj opoziciji do danas. Jedina iznenađenja stigla su su vidu ostavki lidera SNS Igora Bečića na mesto odbornika u SO Vrbas, ali i odlazak predsednika opštine dr Željka Vidovića koji se, rešavajući problem sukoba interesa, opredelio za funkciju pokrajinskog poslanika. Na mestu prvog čoveka opštine zameniće ga partijski kolega Milan Stanimirović.

Aleksandra Bjelivuk, novinarka lokalnog lista Glas smatra da se promena na čelu opštine na izvestan način poklapa sa početkom kampanje pred predstojeće lokalne izbore. „Mislim da rezultati narednih izbora neće biti objektivna ocena rada lokalne samouprave tokom prethodnog mandata. Čini mi se da Vrbašani neće izaći na biračka mesta sa namerom da kazne ili nagrade aktuelnu koaliciju za ispunjena ili neispunjena obećanja. Pre očekujem da će građani glasati stihijski, po vertikali i da će time vlast u Vrbasu biti naknadno upodobljena“, kaže Bjelivuk.

Ranka Ivanoska (Autonomija)

VRBAS: Koalicija tri koalicije – na vlasti 8 stranaka i jedna GG

VRBAS: Koalicija tri koalicije – na vlasti 8 stranaka i jedna GG

Autor/ka: Ranka Ivanoska

Naime u opštini Vrbas su oktobra 2009.

Read More...

Share Button

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *