Temerin: Nekoliko simboličnih investicija i međunacionalni incidenti

 

U opštini Temerin proteklih godinu dana bilo je uglavnom mirno, bez značajnih investicija i infrastrukturnih projekata. Nažalost, o ovoj južnobačkoj opštini se ponovo u medijima najviše pričalo zbog nekoliko novih incidenata, od kojih su neki imali i nacionalnu konotaciju. Za potpuni izostanak investicionih ulaganja u Temerinu, stiče se utisak, krivi su svi nivoi vlasti – Republika, zato što je smanjila transferna sredstva i udeo opština u prihodovanju poreza na zarade, Pokrajina jer nije uspela da preko Fonda za kapitalna ulaganja prebaci novac za već odobrene projekte, a Opština Temerin jer u toj situaciji nije uspela da makar deo sredstava iz već umanjenog budžeta preusmeri na projekte.

U Temerinu je ove godine potpuno izostao nastavak izgradnje kanalizacije, mada je to po rečima svih političkih subjekata najvažniji infrastrukturni projekat u poslednjoj deceniji. Iako je u julu počela izgradnja dva velika rukometna terena, na kojima će biti zastupljena i košarka i odbojka, kao i dva opremljena dečja igrališta, u čiju će izgradnju biti uloženo sedam miliona dinara, ovaj projekat nije završen zbog nedostatka para. Projekat se realizuje u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za sport i omladinu, a izgradnja objekata trebalo je da bude završena do kraja godine. Ipak, opština je u saradnji sa lokalnom policijom tokom godine pustila u rad sistem video nadzora za kontrolu javnih površina i saobraćajnica. I to je sve.

Iako to nema direktno veze sa lokalnom samoupravom, u Temerinu je u proteklih godinu dana realizovana veoma značajna investicija u Fabrici kugličnih ležajeva (FKL). Poznato je da veći deo radno sposobnog stanovništva radi u kompaniji koja je svojevremeno važila za giganta u toj vrsti proizvodnje, a u novi pogon investirano je 430 miliona dinara i zaposleno novih 60 radnika u proizvodnji. FKL trenutno upošljava oko 600 radnika, a proizvodnja se odvija u tri smene. Izgradnju novog pogona delimično je pomogla Vlada Vojvodine.

Zamenik predsednika opštine Nikola Ember (SPS) složio se da je u proteklih 365 dana realizovan simboličan broj investicija i da zbog toga niko u opštini ne može biti zadovoljan. „Možemo biti malo subjektivniji i reći da smo u godini smanjenja prihodne strane budžeta uspeli da održimo sve vitalne funkcije lokalne samouprave i obezbedimo nesmetano funkcionisanje ustanova i institucija čiji smo osnivač, kao i svih obaveze koje smo nadležni da finansiramo. U kriznim vremenima, to je samo po sebi veliki uspeh. Relativno skromno smo uspeli na planu investicija da izdvojimo 20 miliona dinara za izgradnju i održavanje puteva, tri miliona za izgradnju trotora, dva miliona za otresište za poljoprivredne puteve, a sufinansirali smo i tri IPA projekta u kojima naša opština učestvuje“, kazao je Ember.

On je najavio da opština ima ozbiljne planove za naredni period, ali da sve ovo što je nabrojao ne može da deluje pohvalno. „Sve u svemu smo zadovoljni jer smo obezbedili normalno funkcionisanje lokalne samouprave i nismo probijali rokove plaćanja prema korisnicima u roku većem od propisanih 45 dana“, rekao je Ember i ocenio da je jako dobro što je u datoj situaciji i skupštinska većina ostala stabilna u poslednjih godinu dana i nije bilo nerealnih zahteva nijedne članice vladajuće koalicije.

Temerinski novinar Mark Zakinski ocenjuje da se puno toga desilo u Temerinu za poslednjih godinu dana, ali se u suštini nije dogodilo ništa. „Bilo je u planu da se izgrade dva igrališta, ali ni za to nisu obezbeđena sredstva. To najlepše oslikava šta se dešava u Temerinu. Da ne govorimo o ostalim problemima, kao što su lokalni putevi, koji bukvalno ulegaju i puni su rupa, iako su nedavno rekonstruisani“, rekao je Zakinski.

Predsednik Mesnog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Robert Karan smatra da je prošla još jedna godina lokalne vlasti, ali da konkretnih promena nema. „U situaciji smo da nam predsednik opštine Vladislav Capik (DS) izjavljuje da su nedavno naprasno pronašli 105 hektara poljoprivrednog zemljišta koje pripada opštini i da žele da ga pretvore u industrijsko zemljište. Kada živimo sa vlašću koja u kontinuitetu vlada šest godina i ne zna za tako nešto, postavlja se pitanje ko je do sada ovu zemlju izdavao i za koje pare, jer je od njih mogla da se razvija poljoprivreda u opštini i popravlja dotrajala putna infrastruktura. Mene samo zanima da li će zbog toga neko odgovarati“, rekao je Karan.

Kako se (iz)gradila kanalizacija?

Jedna od najvrućih tema u opštini Temerin svakako je izgradnja kanalizacije za koju je kroz mesni samodoprinos prikupljen oko 1,5 milion evra. Mnogo godina kasnije novac je uveliko potrošen, dalje prikupljanje je obustavljeno, niko nije pozvan na odgovornost, a na mrežu je priključeno svega nekoliko stotina domaćinstava, koja su još morala i da plate priključenje koje košta više desetina hiljada dinara. Izostankom transfernih sredstava iz Republike ali pre svega Pokrajine, opštinska vlast je došla ove godine u situaciju da potpuno obustavi radove na daljoj izgradnji. Plan izgradnje očigledno nije u startu bio dobro postavljen i sada projekat isključivo zavisi od volje Beograda ili Novog Sada.

Temerin Jegricka

Park prirode Jegrička

Nikola Ember navodi da su poslednja ulaganja u izgradnju kanalizacione mreže i prečistač otpadnih voda u Temerinu bila 2012. godine. „To su bila i najveća ulaganja do sada, jer smo imali novca i najveći deo sredstava, odnosno na desetine miliona dinara, iskoristili smo u te svrhe. Pre desetak dana dobili smo upotrebnu dozvolu za prečistač otpadnih voda, tako da možemo započeti tehnički prijem glavne kolektorske mreže. Nažalost, ove godine ćemo imati zastoj. Pod znakom pitanja je i nastavak izgradnje u 2014. jer postoji neizvesnost ulaganja od strane Fonda za kapitalna ulaganja, pošto mi nećemo imati snage da to sami platimo“, rekao je Ember.

Izgradnjom kanalizacije do sada je obuhvaćena centralna zona Temerina i delovi naselja koji se nalaze uz kolektorski pravac. Ono što zabrinjava i na neki način odbija Temerince je cena priključka, koja varira za stanove i kreće se od 600 evra, dok je za kuće do 100 kvadratnih metara početna cena 800 evra. Prema rečima nadležnih, do sada se na kanalizaciju priključilo nekoliko stotina korisnika, a sredstva koja su za tu svrhu izdvojili koristiće se za dalje širenje mreže, ali to samo po sebi nije dovoljno za nastavak radova.

Mark Zakinski jedan je od onih Temerinaca koji smatra da je cena priključka na kanalizacionu mrežu izuzetno skupa i da mnogi građani nisu u mogućnosti to da plate, jer se u Temerinu pretežno teško živi i mnogo je ljudi bez posla. „Kanalizacija u Temerinu je jedna velika fama i ako se nastavi ovako, a to je nikako, neće se izgraditi za 150 godina“, rekao je Zakinski. Sa druge strane, Robert Karan podsetio je da je LSV svojevremeno povela kampanju zbog plaćanja kanalizacionih priključaka za koje su građani već više od 15 godina plaćali samodoprinos. LSV je tada prikupila preko 4.000 potpisa podrške, ali je SO Temerin odbila inicijativu na osnovu mišljenja Opštinskog veća, koje i nema nadležnost da ocenjuje građansku inicijativu.

Zbog sumnjivog samodoprinosa, LSV je još 2011. podnela i krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu protiv šest osoba za koje smatraju da su direktno odgovorne za prikupljanje mesnog samodoprinosa i nenamensko trošenje više od 1,5 miliona evra. „Ne želim da poverujem da je neko naše prijave u tužilaštvu stavio u fioke, jer je reč o ogromnim sredstvima koje su potpuno nenamenski potrošena u sve četiri mesne zajednice. Činjenica je da odgovorni za to i dalje sede u vlasti, a tu mislim na DS, SPS i SRS koja je do pre šest godina bila na vlasti. Oni i dalje vode opštinu i sada kukaju nad neiskorištenim mogućnostima, iako su do sada mogli obezbediti sredstva za izgradnju kanalizacije“, ocenio je Karan.

Karan: Postoji niz prikrivenih zloupotreba zbog kojih će neko odgovarati

Robert Karan tvrdi da će se najveća zamerka budžetske inspecije odnositi na plate zaposlenih u Opštinskoj upravi, kojima su svojevremeno smanjene plate, ali je ostavljena mogućnost za dobijanje stimulacija od 7 do 44 odsto. „To je urađeno u vreme kada je predsednik opštine bio Stojan Tintor i ostalo je na snazi do dana današnjeg. Istovremeno su plate postavljenih i imenovanih lica drastično povećane i to je upravo jedan od nalaza budžetske inspekcije. Sada su primanja zaposlenih jedva preko 23.000 dinara i zavise isključivo od tih stimulacija“, rekao je Karan. Po njegovom mišljenju, jedan od velikih problema u Temerinu je i zloupotreba opštinskih automobila. „U poslednje vreme to je malo smanjeno, od kada je jedno vozilo slupano. Često se vikendom putuje u inostranstvo, pod izgovorom da se sklapaju poslovi za opštinu, ali su po svemu sudeći to šoping avanture. Jednom prilikom su u samo dva meseca imali na ime deviznih dnevnica oko 4.000 evra. Za tako malu opštinu, to su jako velika sredstva i zato i nema para za investicije i ulaganja. Put kojim ide lokalna vlast je jako loš“, ocenio je Karan.

„Prozvani“ lider lokalnih radikala i bivši predsednik opštine Stojan Tintor još pre godinu dana je izjavio da je novac od samodroprinosa otišao tamo gde je bio i opredeljen i da nikakvog nenamenskog trošenja nije bilo. „Sve to sa odgovornošću mogu da tvrdim. To se posebno odnosi na mesne zajednice Staro Đurđevo, Sirig i Bački Jarak gde su ubrana znatno manja sredstva, dok u Prvoj mesnoj zajednici nismo imali kontrolu, jer je sastav Saveta Mesne zajednice odgovorao sastavu aktuelne vlasti. To je pitanje za novog predsednika opštine koji je tada bio u mesnoj zajednici“, rekao je Tintor i dodao da nema podatak koliko je para prikupljeno tokom samodoprinosa.

Od najavljenog povećanja budžeta za 300 miliona do povratka na stari

temerin panorama

Veoma siromašna opština

Temerin je prethodne dve godine imao budžet u visini od oko 700 miliona dinara. Pred kraj prošle godine usvojen je budžet za 2013. koji je za 300 miliona dinara uvećan. Vlast je tada tvrdila da će sredstava biti više zbog povećanog priliva od poreza na zarade zaposlenih, ali i većih transfernih sredstva iz Republike i Pokrajine. „Višak“ novca trebalo je da bude iskorišten za razvojne projekte, poboljšanje infrastrukture i otvaranje novih radnih mesta, ali od toga nije bilo ništa. Štaviše, trenutne procene su da će priliv ovogodišnjeg budžeta iznositi oko 650 miliona dinara.

Nikola Ember smatra da prihodna strana budžeta nije realizovana zbog nedostatka kapitalnih transfera sa drugih nivoa vlasti, pa je izostao početak izgradnje sportske hale i jednog vrtića. „Kada smo saznali da tih sredstava neće biti, u ovoj godini izbrisali smo ih sa prihodne strane budžeta, tako da smo se usredsredili na realne prihode koji su na nivou od oko 650 miliona dinara. Sličan budžet očekujemo i naredne godine, u okvirima do 800 miliona dinara. Umanjenje prihoda od poreza na zarade želimo da nadomesimo porezom na imovinu. Pre svega želimo da podignemo porez na poljoprivredno zemljište, koji je bio toliko beznačajan pa ga nismo ni zarezivali“, rekao je Ember i precizirao da će taj namet iznositi oko 800 dinara po katastarskom jutru.

Zbog umanjenog priliva sredstava u budžet značajno su umanjene i planirane subvencije od 56 miliona dinara. To se, prema Emberovim rečima, pre svega odnosi na javna preduzeća, odnosno komunalne usluge. „Oko 30 miliona bilo je planirano za kompleks bazena u Temerinu, ali se to nije realizovalo u ovoj godini. Korigovali smo subvencije za 30 odsto u odnosu na lane, ali smo uspeli da izdvojimo pet miliona dinara za otvaranje samostalnih zanatskih radnji građana naše opštine“, rekao je Ember i istakao da su planirana socijalna davanja od preko 100 miliona dinara realizovana u najvećoj meri, što govori o vema teškoj materijalnoj situaciji u kojoj se nalaze građani opštine.

Kako opština komunicira sa građanima i putem medija?

Mark Zakinski tvrdi da komunikacija sa građanima ne funkcioniše uopšte u Temerinu i da su javne rasprave „smešne“. „Čak su zaposleni u opštini tražili da idu na kurs mađarskog jezika kako bi bolje komunicirali sa građanima, ali su iz meni nepoznatih razloga odbijeni. Lokalni mediji imaju dovoljno informacija, ali je pitanje da li su oni serviseri opštine i treba da samo prenose ono što političari kažu, bez postavljanja pitanja. Da li je to zbog nedovoljne stručnosti zaposlenih ili zato što novinari neće da rade, to ne znam“, zaključio je Zakinski. Nikola Ember pak tvrdi da je otvorenost prema građanima Temerina velika i da se svi njihovi problemi rešavaju u hodu. „Otvoreni smo za svakog ko zakuca na opštinska vrata i pitanje je samo raspoloživog vremena funkcionera u detom momentu. Što se tiče lokalnih medija, opština pomaže njihov rad kroz dotacije nevladinim organizacijama. Po principu konkursnog finansiranja pomažemo dva pisana medija i lokalni radio. Srazmerno informisanju javnosti o našem radu, toliko ih i pomažemo, ne mešajući im se pritom u uređivačku politiku i odabir tema“, kategoričan je dopredsednik opštine.

Uz prisećanje da je Temerin 2012. bio među 10 najlošijih opština u Srbiji po pitanju visine ličnih dohodaka, Robert Karan je naveo da se taj bilans sada malo popravio jer će opština biti u rangu 20 najgorih u društvu Medveđe i Babušnice koje su, za razliku od Temerina, uvek i bile nerazvijene opštine. „Kada je reč o budžetu za ovu godinu, ispostavilo se da nedostaje više od 250 miliona dinara u jednom trenutku. Ukazivao sam da se budžet ne može donositi na takav način, ali me nisu razumeli. Oni su zbog slabog punjenja budžeta pribegli povećanju lokalnih taksi privrednicima i time dodatno opteretili mala i srednja preduzeća. Kada se tako projektuje budžet onda u jednom momentu i shvatimo da nam fali koliko nam fali“, kazao je Karan.

Prema njegovim rečima, opštinari su se “prizvali u pamet” tek nakon posete budžetske inspekcije koja će uskoro objaviti svoj izveštaj. „Po svemu sudeći, biće prekršajnih, ali i krivičnih prijava, što smo i nagoveštavali. Teška je situacija kada se koalicija napravi od toliko stranaka, od kojih su neke u trećem ili četvrtom uzastopnom mandatu, jer onda to teško može normalno da funkcioniše. Mnogo je stranačkih i ličnih zahteva i onda je priča o budžetu takva kakva je. Oni nisu ni sigurni u donošenje budžeta za 2014. pa pokušavaju da namaknu odbornike iz opozicije da glasaju za njega“, rekao je Karan.

Uz podsećanje da je u Temerinu čak devet stranaka na vlasti, Mark Zakinski smatra da je možda upravo to uzrok što opština ide unazad, „jer postoji interes ogromnog broja ljudi koji moraju da se finansijski zadovolje“. „Veoma je interesantno da lokalna samouprava koja nije dobro radila u prethodnom mandatu napravi sličan rezultat i u skoro istom sastavu opet dođe na vlast. Ne mogu da verujem da su ljudi poverovali u njihove predizborne priče. To više neće moći da se ponovi jer je opština u svakom pogledu na niskim granama“, smatra Zakinski.

Na ove tvrdnje zamenik predsednika opštine nadovezao se tvrdnjom da ne postoji problem oko kreiranja budžeta da se retko pojavljuju nerealni stranački zahtevi. „Pokušavamo da obezbedimo neophodan minimum za funkcionisanje života u opštini, a kada se i pojave takvi zahtevi, više se to odnosi na prirodu resora kojima neka stranka upravlja“, rekao je Ember i precizirao da pojedine stranke u okviru svojih resora insistiraju na bržem prilivu određenih budžetskih sredstava i ponekad im se izlazi u susret, ali u prihvatljivim okvirima.

Kada je reč o Opštinskoj upravi, Nikola Ember sa ponosom tvrdi da je pre šest godina u njoj bilo više zaposlenih nego danas. „To govori o stepenu odgovornosti vladajuće koalicije. Kada i želimo nekoga da zaposlimo, šaljemo zahtev nadležnim ministarstvima i nikada do sada nismo imali problema. Kada je reč o manjim strankama, moram reći da su svesne realnosti i da zahteva za zapošljavanjem nema, a ako ih je i bilo, uz vrlo korektan razgovor se od njih odustalo“, rekao je Ember i priznao da su stranke na vlasti kandidovale isključivo svoje ljude na najodgovornija mesta u opštini i javnim preduzećima. On nije želeo da govori o njihovoj stručnosti, ali je odgovorno istakao da su kandidati SPS-a zadovoljili sve konkursne uslove.

Da li SNS ima snage i želje da preuzme lokalnu vlast?

temerin opstina

Zgrada temerinske opštine

Koalicioni sporazum u Temerinu i formiranju nove opštinske vlasti potpisali su predstavnici DS-a, SPS-a, Partije ujedinjenih penzionera Srbije, Demokratske stranke vojvođanskih Mađara, koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, Saveza vojvođanskih Mađara i Grupe građana „Za prosperitet opštine Temerin“, a ubrzo se većini priključila i odbornica Liberalno-demokratske partije. Vladajuća većina je prilikom konstituisanja opštinskih organa imala 19 od ukupno 33 odbornika. U opoziciji su koalicija Srpske napredne stranke i Pokreta socijalista sa pet odbornika, Srpska radikalna stranka sa četiri, LSV sa tri i koalicija i odbornik Srpskog pokreta obnove.

S obzirom na to da SNS ima premalo odbornika za pokušaj samostalnijeg delovanja u opštini i eventualnom okupljanju nove vlasti, postavlja se pitanje da li je tih pokušaja bilo prilikom samog konstituisanja SO Temerin, odnosno da li ih ima sada kada je potpuno jasno da popularnost “naprednjaka” enormno raste u svim krajevima zemlje. Nikola Ember priznaje da je kontakata bilo, ali bez uspeha, a da su pritisci iz vrha stranke izostali. „Legitimno je da sve stranke međusobno razgovaraju na lokalnom nivou. Mi smo sa SNS-om svojevremeno imali razgovore, ali moram reći da je SNS imao mnogo ozbiljnije razgovore sa drugim strankama u Temerinu. Nismo našli dovoljno zajedničkih tačaka da se sa njima dogovorimo oko formiranja skupštinske većine. Pritisaka nije bilo po stranačkoj vertikali i iz stranke smo dobili visok stepen autonomnosti u odlučivanju“, tvrdi Ember.

Robert Karan tvrdi da u LSV-u više nemaju dilemu, iako su daleko od ideologije SNS. „Činjenica je da u onima koji se ovako bahato odnose prema građanima ne vidimo partnere. Isto tako, sutra nam neće biti problem da vidimo pratnere u nekim drugima, ako sadašnja vlast tako nastavi. Mogli smo biti na vlasti, jer smo bili pozvani u nju, ali nismo želeli da ulazimo u jednu takvu priču po svaku cenu. Nije nemoguće da ova vlast i ne doživi pun mandat, naročito ako se obistini da će biti krivičnih prijava protiv određenih ljudi iz vlasti. Nije tajna da u Temerinu imamo korektne odnose sa SNS-om, ali ne to znači da ćemo i sa njima po svaku cenu ući u vlast. Mi očekujemo da se stranke na vlasti uozbilje, ali ako se to ne desi, spremni smo da radimo na njenom rušenju“, zaključio je Karan.

Međunacionalni incidenti nisu zaobišli ni 2013. godinu

temerin

Incidenti: Opasne političke igre ili stvarnost?

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu u januaru je podnelo optužnicu protiv sedmorice mladića osumnjičenih za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti zbog incidenta u jednom ugostiteljskom objektu u Temerinu, gde su zlostavljali prisutne i ugrožavali njihovu sigurnost, uz nacističko pozdravljanje i vređanje po nacionalnoj osnovi.
Ubrzo nakon toga dogodio se novi incident u Temerinu, kada je policija uhapsila petoricu mladića zbog nasilničkog ponašanja prema trojici maloletnika koje su gađali flašama i oštetili kuću jednog od njih. Navodno, vinovnici su tokom incidenta maloletnike vređali i na nacionalnoj osnovu, psujući im majku mađarsku.

Međutim, tu se nije stalo pa je u oktobru napadnut šesnaestogodišnji dečak iz Novog Sada u prigradskom autobusu na putu između Novog Sada i Temerina. Dečak i njegova majka tvrdili su da je napad bio etnički motivisan i da ih je napao jedan čovek, koji ga je vređao zato što je Mađar i udario u lice “šest ili sedam puta”.

Predsednik opštine Vladislav Capik je nakon incidenta izjavio je da je bezbednosno stanje u Temerinu sasvim normalno, a suživot građana srpske i mađarske nacionalnosti kao i ostalih “na zavidnom, moglo bi se reći odličnom nivou”. “Stanje u Temerinu je normalno, odnosno na istom je nivou kao i pre nego što su se proteklih dana desila dva incidenta”, ocenio je Capik napominjući da je policija vrlo efikasno reagovala povodom tuča mladića 27. januara i 8. februara i dodao da bi isto tako efikasno trebalo da bude i sudsko procesuiranje učesnika tih incidenata.

Povodom incidenata u Temerinu oglasila se i međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel koja je zatražila od vlasti u Srbiji da obezbede zaštitu građana mađarske nacionalnosti.

I Nikola Ember smatra da su međunacionalni odnosi u Temerinu harmonični, a da ispadi koji su ograničeni na mali broj učesnika uvek dobijaju veliku medijsku pažnju. „Dobra okolnost je što u poslednje vreme nije bilo takvih događaja. Velika medijska pažnja može podstaći nove događaje, ali ako je izveštavanje o toj temi korektno, svakako je dobrodošlo. Svaki incident koji ima nacionalnu osnovu svakako zavređuje medijsku pažnju jer postoji velika društvena opasnost. Ali, oni koji su spremni da na bilo koji način to zloupotrebe, neka im služi na čast“, rekao je Ember.

Zamenik predsednika opštine je rekao i da lokalni Savet za međunacionalne odnose dobro radi i da je atmosfera u njemu vrlo konstruktivna. „Naš stav je da političke poene na takvim stvarima malo ko može da ubere. Nekada su ti incidenti vrlo vešto korišteni za političke poene, ali sada takve stvari mogu biti samo veliki minus za stranke“, rekao je Ember i dodao da se mora imati u vidu da mladi imaju jak temperament koji često ne ume da nadvlada racionalno.

Mark Zakinski se priseća da je odrastao u najvećoj krizi međuljudskih odnosa u Srbiji i družio se sa svima i nikada nijedan incident nije doživeo u Temerinu. „Dan-danas imam drugare u svim mestima u opštini. Ne razumem da je toliko prošlo od poslednjeg rata i da ima još takvih stvari. Nacionalna struktura stanovništva jeste promenjena, ali lično sumnjam u sve to. Mislim da su to političke igrarije i da neki žive od toga jer nemaju jasan politički program“, smatra Zakinski, uz ocenu da Temerin nije reper, ali je napravljen toliki problem da se i od međusobne tuče Mađara izmišljaju priče u medijima o međunacionalnim incidentima, što se posle jako teško da popraviti.

Robert Karan ne želi da poveruje u to da neka politička opcija stoji iza prebijanja sugrađana mađarske ili srpske nacionalnosti. „To se dešavalo u prošlosti i ako bi se ispostavilo da je to i danas slučaj, onda mi živimo u velikom problemu, ne kao Temerin nego kao društvo. Političke zloupotrebe se nažalost dešavaju nakon svakog takvog događaja. Analizirao sam svaki ponaosob i ustanovio da je bar nakon jednog incidenta bilo medijskih zloupotreba, a bilo je i političkih zloupotreba pre objavljivanja zvaničnih informacija pa je tuča između pripadnika mađarske nacionalnosti predstavljena kao međunacionalni incident“, rekao je Karan.

On je direktno kao čestog vinovnika takvih incidenata obeležio osobu „koja radi u jednom lokalnom komunalnom preduzeću i tamo je dovedena od strane jednog od lidera manjinske partije u Temerinu“. „Svi incidenti izbijaju u dva neregistrovana lokala u istoj ulici. Očigledno je da postoje periodični momenti kada se dešavaju razračunavanja između tih grupa, ali ja ne bih to razdvajao na mađarsku i srpsku zajednicu“, rekao je Karan i optužio Savet za međunacionalne odnose da ne radi svoj posao kako treba, jer na pojedine sednice nije pozvao ni načelnika lokalne policije.

Darko Šper 

Share Button