SUBOTICA: Prekogranično do graničnih prelaza

Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Grad Subotica je, uz pomoć Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, u periodu od 2007. do 2013. godine, realizovala devet evropskih projekata, ukupne vrednosti 2.165.207 evra. Projekti su iz oblasti infrastrukture, turizma, arhitekture i socijalne zaštite.

Jedan od najuspešnijih projekata opštine svakako je rekonstrukcija puta koji povezuje mađarski grad Ašothalom i naselje Bački Vinogradi, zahvaljujući čemu je kasnije otvoren istoimeni granični prelaz. U pitanju je prekogranični zajednički projekat u koji je država Srbija uložila 474.125 evra.

Glavni cilj je bio da se rasterete prelazi Horgoš i Kelebija, ali je istovremeno ovaj projekat doprineo i dodatnom razvoju turizma u Mađarskoj i Srbiji, kao i pospešivanju prijateljskih i poslovnih veza između ova dva grada. Krajem aprila zvanično je završen i IPA projekat koji se odnosio na rehabilitaciju puteva koji spajaju Bajmok i Bačalmaš, čime su se stvorili uslovi za otvaranje još jednog graničnog prelaza sa Mađarskom.

Rekonstrukcija Sinagoge iz evropskih fondova

Prema rečima projektne menadžerke iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Melinde Nađi Kišeroš, IPA fondovi izuzetno su značajni za lokalne samouprave koje nisu u mogućnosti da same iz budžeta finansiraju slične projekte koji zahtevaju ulaganja od više stotina hiljada evra. Za to navodi i primer rekonstrukcije severoistočne fasade Sinagoge u Subotici. U pitanju je takođe prekogranična saradnja Srbije i Mađarske kroz projekat „Dragulji na prekretnici vekova – tematsko lutanje u čudesnom svetu secesije“. Projekat je namenjen pre svega očuvanju kulturne baštine grada, s obzirom na to da se subotička Sinagoga nalazi na listi nepokretnih dobara od izuzetnog značaja Republike Srbije, ali takođe bitno doprinosi turističkoj ponudi Subotice.

maarska - srbija

IPA Mađarska-Srbija u Subotici: Prekogranično do graničnih prelaza , obnove Sinagoge i razvoja poljoprivrede

U Kancelariji smatraju da se kroz ovaj projekat pokazala suština IPA programa, jer je zahvaljujući njemu inicarana međunarodna saradnja za dalje ulaganje u očuvanje subotičke Sinagoge. Priključilo se i Ministarstvo za kulturu i informisanje Srbije, Pokrajinski sekretarijat za finansije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i mađarska Vlada. Zahvaljujući toj saradnji, biće rekonstruisana i severozapadna i južna fasada Sinagoge.

Partneri a ne konkurenti

Subotica je jedan od najuspešnijih korisnika IPA fondova, tvrde u subotičkoj opštini. U Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj kažu da su u potpunosti osposobljeni za konkurisanje za sredstva Evropske unije. Prioritet u narednom periodu jeste ulaganje u zaštitu životne sredine, pre svega u sistem upravljanja otpadom, ali i nastavak razvoja turizma u gradu. Kada je turizam u pitanju, perspektivu vide pre svega u prekograničnoj saradnji sa Mađarskom, konkretno Turističkom organizacijom Segedina, sa kojom su već ostvarili partnerstvo.

Naredni cilj jeste stvaranje svojevrsne baze koja će objediniti sve realizovane IPA projekte u Subotici. Platforma u vidu veb sajta predstavljala bi polaznu tačku za dalje konkurisanje, ne samo za lokalnu samoupravu, već i sve ostale institucije u Subotici. Cilj je da prilikom konkurisanja za evropska novčana sredstva, različiti aplikanti ne budu konkurencija jedni drugima pri prijavljivanju već partneri.

Kišeroš navodi kao primer konkurse namenjenim zaštiti životne sredine, pa se dešavalo da se istovremeno prijavi i grad, nevladine organizacije i subotički zoološki vrt. Pritom, svi imaju isti cilj da se unapredi određeni aspekt života u gradu. Zbog toga je u budućnosti neophodno da imamo sve ideje na jednom mestu i kada procenimo ko ima najveće šanse da projekat sprovede u delo, partnerski pomažemo da prođe na konkursu, ističe ona. Namera je takođe da se u budućnosti upravo pojedinačne ustanove (javna preduzeća, fakulteti i dr.) obuče za prijavljivanje na IPA konkurse, kroz koje bi mogli da unaprede svoje delatnosti, dok bi se lokalna samouprava posvetila krupnijim infrastrukturnim projektima koji utiču na razvoj celokupne zajednice.

Engleski jezik i mediji kao problem

Prilikom konkurisanja na IPA projekte, u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj kažu da nisu imali većih problema i da neuspelim projektima smatraju one koji su im odbijeni. Sa druge strane, prilikom realizacije dobijenih projekata suočavali su se sa svojevrsnim „tehničkim“ problemima. Melinda Nađi Kišeroš smatra da bi trebalo da postoji obuka engleskog jezika za pružaoce usluga koji ponekad ne znaju da tumače tendersku dokumentaciju napisanu na stručnijem engleskom jeziku, već je daju na prevod profesorima engleskog jezika, koji opet nisu specijalizovani za tu vrstu terminologije.

Sinagoga-Subotica

Subotička sinagoga: Spomenik i turistički potencijal

Kada je u pitanju informisanje građana o IPA projektima, medij imaju veliku ulogu i Kancelarija se trudi da prilikom početka, trajanja i završetka određenog projekta organizuju konferencije za novinare i druge vidove aktivnosti kako bi se građani što više upoznali sa rezultatima. Međutim, dešava se da novinari u svojim izveštajima ne navedu uvek sve učesnike na projektu, odnosno ko je sve bio finansijer. Za njih je to, kako kažu, veoma bitno jer sa jedne strane žele da javnost bude u potpunosti upoznata sa time ko je obezbedio novac, pre svega radi transparentnosti projekta, a sa druge strane smatraju da je to način da se zahvale evropskim partnerima na donaciji.

Razvoj poljoprivrede kao prioritet

U IPA projektima u Subotici učestvovala je i nevladina organizacija Vojvođanska fondacija za razvoj „Halo“. Projekat koji posebno ističu je “South Pannon Food Chain Network“, namenjen pre svega ohrabrivanju poljoprivrednika da budu preduzetnici, kako bi povećali svoju konkuretnost na evropskom tržištu. U okviru tog projekta izdato je 12 publikacija u kojima su precizno opisane mogućnosti razvijanja poljoprivredne delatnosti.

– Napravili smo 12 izdanja vezanih za ruralni razvoj sa akcentom na poljoprivredu. U njima je detaljno opisano na primer kako napraviti med, kako gajiti lekovito bilje, voće i povrće, kako napraviti proizvode od mleka, od mesa, kako razviti seoski turizam, zatim prednosti zelene energije. Navedeni su evropski standardi sa kojima želimo na vreme da upoznamo naše poljoprivrednike, jer će morati njima da se prilagode onda kad Srbija uđe u Evropsku uniju – kaže Verona Molnar, projektna menadžerka iz Halo fondacije.

Zajedno do evropskih fondova: Saradnja poljoprivrednika i nevladinih organizacija

Budućnost realizacije daljih projekata takođe vide u saradnji sa Mađarskom, koja im je bila partner i na pomenutom projektu. Edukacija poljoprivrednika kako da unaprede svoja gazdinstva za njih je prioritet i kako da razmišljaju van tradicionalnih okvira proizvodnje, jer “ovdašnji seljaci imaju šta da ponude evropskom tržištu, ali im je potrebna pomoć”, kako kaže Verona Molnar. Poljoprivrednici ne treba da znaju da pišu projekte, već Halo fondacija redovno organizuje obuke na kojima uče ljude da pišu projekte koji će zatim to činiti za poljoprivrenike, čiji je zadatak da osmisle ideju za unapređenje svog gazdinstva sa kojom će moći ravnopravno da konkurišu za sredstva iz evropskih fondova.

Subotica se može pohvaliti konkretnim rezultatima realizovanih IPA projekata, pre svega u vidu otvaranja dva prekogranična prelaza koji su direktno uticali na kvalitetniji život građana. Međutim, opština bi u budućnosti morala prioritet dati konkursima iz oblasti zaštite životne sredine, konkretno u vezi sa rešavanjem problema odlaganja krupnog otpada, unapređenje kanalizacione mreže i tretman otpadnih voda – smatraju građani Subotice koje smo anketirali, navodeći da je to najtraumatičniji kompleks problema ovog, drugog po veličini vojvođanskog grada.

Milena Dragović

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)