Stara Pazova: Pola opština, pola industrijska zona

 

Stabilna koalicija na vlasti, realizovano više od pola najavljenih investicija, ispunjen deo predizbornih obećanja – činjenice su koje daju za pravo čelnicima Opštine Stara Pazova da tvrde da će u narednom periodu sanirati dugovanja, urediti infrastrukturu i smanjiti nezaposlenost koja je, u odnosu na ostatak Srema, već poprilično niska. A na tom putu će im, osim koalicionih partnera, po svemu sudeći pomoći i dosadašnji politički protivnici koji su promenili političke dresove i sarađuju sa vlašću iz pozicije “odgovornih lokal-patriota”.

Stara Pazova je prošle godine na izborima dobila vlast na čelu sa Srpskom naprednom strankom. Kako bi se obezbedila iole stabilna većina, koalicija je uključila SPS, Jedinstvenu Srbiju i DSS. Danas je situacija malo drugačija. Pomenuta “iole stabilna” većina je itekako pojačana podrškom “Pazovačkog pokreta”, koji je osnovan u aprilu i sastoji se od devet bivših odbornika Demokratske stranke, na čelu sa Goranom Jovićem koji je bio gradonačelnik u prethodnom mandatu (od 2008. do 2012. godine). Posle svega 5 meseci od osnivanja, iako je najavio da će biti opozicija koja će “žestoko kritikovati vlast “, Jovićev pokret postaje podrška vladajućoj garnituri u opštini, koja je na taj način učvrstila položaj.

Čuvanje pozicija, ili nešto drugo?

Predsednik opštine Đorđe Radinović, na početku mandata je oštro kritikovao prethodnike, nabrajajući dugove, loše odrađene građevinske radove i sumnjive tendere. Goran Jović, koji je srdačno dočekao Radinovića i predao mu dužnost predsednika opštine, nazivajući ga prijateljem, tada je izrazio iznenađenje ovim napadima i poručio naprednjacima “da rade, umesto što kritikuju”. Međutim, od kritika opozicije, Stara Pazova je došla i do hapšenja. Privedeni su bivši direktor Direkcije za izgradnju opštine i višegodišnja perjanica DS-a, Jovan Tišma, njegov nekadašnji saradnik Srđan Stanišić i vlasnici dve privatne firme, koji su osumnjičeni da su oštetili direkciju za osam miliona dinara. Novinar jednog lokalnog medija ističe da se na epilog ove priče i dalje čeka, te da se “ovde otvara malo širi spektar pitanja”. – Pomenuta suma od oko 8 miliona dinara, odnosi se na prebačena sredstva firmama sa kojima je ugovoreno komunalno uređenje, prevashodno košenje trave, a te poslove je obavljalo JP Čistoća. Tu se, automatski, bar kod nas novinara, postavlja i pitanje odgovornosti tadašnjeg predsednika opštine Gorana Jovića, kao i drugih lokalnih čelnika koji su bili odgovorni za komunalni sistem – ističe naš sagovornik, dodajući da “saradnja Pazovačkog pokreta sa vladajućom koalicijom deluje kao potreba za zaštitom”. – Osim toga, bivši odbornici Demokratske stranke povukli su za sobom i veliki broj članova Opštinskog odbora DS, a, prema informacijama koje smo dobili, njihova podrška je nagrađena zaposlenjima u lokalnoj administraciji i javnim preduzećima – dodaje novinar, koji nije želeo da se predstavlja.

DSS ispada, pojedinci ostaju

Posle aprilskog osnivanja Jovićeve odborničke grupe, u maju su već usledile promene. Dotadašnjeg predsednika Skupštine opštine Miloša Crnomarkovića iz Demokratske stranke Srbije, zamenio je Radoje Blagojević, koji je pri formiranju ove vlasti zbog podrške naprednjacima izbačen iz SPS-a (lider SPS Ivica Dačić još uvek je tada javno obećavao podršku aktuelnom predsedniku Borisu Tadiću, prim.aut.). Dužnosti je razrešeno i troje članova Opštinskog veća, takođe iz DSS-a. Dan ranije je smenjen i pomoćnik predsednika opštine Dragomir Momčilović (DSS), kao i direktor JKP Čistoća Đukan Rakonjac, umesto kojeg je na to mesto došao Milan Končarević (SNS), nekadašnji direktor preduzeća Gea Plan, kojeg su predstavnici DSS 2007. godine optuživali javno da je, zajedno sa sadašnjim predsednikom opštine Đorđem Radinovićem, dao 50 hiljada evra za kupovinu jednog odborničkog mandata.

Interesantno je da je narečenim kadrovskim promenama DSS vrlo jasno izbačen iz vladajuće većine, ali da su njihovi dotadašnji kadrovi ostali na mestima direktora Vodovoda i kanalizacije (Miloš Grković, koji je izašao iz DSS), kao i Centra za kulturu (Vladimir Kerkez, za kog se govori da je prešao u SNS, ali to dosad nije javno potvrdio). Krajem maja održani su i izbori za savete i nadzorne odbore u mesnim zajednicama, na kojima je SNS učvrstila svoju vlast sa osvojenih 94, od ukupno 116 mandata. Zabeležena je izlaznost od 30 odsto građana.

Bez međunacionalnih incidenata

Opština Stara Pazova je multinacionalna, a najveća nacionalna manjina su Slovaci, koji čine skoro trećinu stanovništva. U proteklom periodu nisu zabeleženi međunacionalni incidenti, a opštinska uprava se hvali primerima dobre prakse u ovoj oblasti. – U našoj opštini formiran je Savet za međunacionalne odnose, ali se ne sastaje redovno. Učenicima je omogućena dvojezična nastava, a Osnovna škola “Heroj Janko Čmelik” je odličan primer slovačke evangelističke škole sa dugogodišnjom tradicijom. Za decu romske nacionalnosti opština je obezbedila pedagoške asistente, kao podršku školovanju. Savez amatera Opštine Stara Pazova daje veliki doprinos negovanju kulture i stvaralaštva nacionalnih zajednica – rekao nam je načelnik Opštinske uprave Bojan Kovrlija.

Infrastruktura – prioritet 

Stara Pazova ulaz

Svi putevi vode u Staru Pazovu

Ko god da je na čelu opštine Stara Pazova ima luksuz, za razliku od mnogih, da ne mora da priča populističke priče o dolasku investitora. Ovde su investitori već došli u velikom broju. Zadatak privlačenja novih automatski je otežan. Koliko će aktuelna vlast odgovoriti na taj izazov, znaćemo, između ostalog, kada Gorenje potvrdi najave o povećanju proizvodnje i zapošljavanju novih radnika, koje je dala glavom i bradom premijerka Slovenije Alenka Bratušek gostujući u Pazovi. Sledeća je kompanija Delez, za čiji distributivni centar je još u aprilu postavljen kamen temeljac, a zaposlenje 750 radnika najavljuju za kraj 2014. Preduzeće Kvatro hauses paneli fabrički pogon gradi u Golubincima (posao za 200 ljudi). Među najbitnije strane investicije ubrajaju se i pogoni Skanije i Milšpeda, a predsednik opštine Đorđe Radinović kaže da je cilj da se nezaposlenost smanji na oko 4 procenta. – Trenutno je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Staroj Pazovi oko 3.800 nezaposlenih. To je oko 5,6 odsto od ukupnog broja stanovnika i užurbano radimo na tome da se procenat još smanji – ističe Radinović.

Sport ispred kulture i tradicije

Međutim, prema rečima našeg sagovornika iz staropazovačkog medija, Savez amatera je budžetski “grm u kom leži zec”. – Naravno da je savez, koji broji više od 2.500 amatera sjajan materijal za promociju čelnika opštine, ali nije baš sve tako sjajno. Stara Pazova je jedna od retkih opština u kojima se održao tzv. “kulturno-sportski dinar”. Ali, imamo situaciju da se za 3.000 sportista odvoji 80 odsto tog novca, a za 2.500 amatera 20 odsto. Pritom, dešava se da za određena udruženja nisu odvojene pare u budžetu opštine, pa se onda njima plaćaju putni troškovi, dnevnice, projekti, sa računa Saveza amatera. To su ozbiljni propusti opštine koja se diči kulturom, stvaralaštvom i negovanjem tradicije nacionalnih zajednica – dodaje ovaj novinar.

Obećanja se ispunjavaju, ali ima i “pomoći prijatelja”

Jedno od predizbornih obećanja, infrastrukturno opremanje ulica u pazovačkoj opštini, velikim delom je ispunjeno. Asfaltiran je dobar broj puteva i saobraćajnica, rekonstruisan put prema Batajnici, a do kraja godine je izvesna gradnja petlje kod Nove Pazove prema Banovcima. Dalje, renovirano je nekoliko seoskih ambulanti, otvoren je dugo obećavani novi vrtić u Novim Banovcima, a počeli su da se izrađuju i projekti za izgradnju kanalizacije. Treba dodati da se dobar deo ovih radova realizuje zahvaljujući svesrdnoj pomoći sa republičkog nivoa. Rekonstrukciju puta prema Batajnici radili su Putevi Srbije, koji će raditi i novu petlju kod Nove Pazove. Pojedine infrastrukturne radove finansiralo je ministarstvo za građevinarstvo, a ministarstvo za saobraćaj je dalo novac za veći deo putarskih radova. Osim finansijske pomoći iz republike, treba istaći i činjenicu da su se državni čelnici u više navrata vrlo rado slikali u Staroj Pazovi i hvalili odličnim rezultatima ove opštine na polju privlačenja investicija i kreiranja dobrog poslovnog ambijenta.

Budžet “naduvan”, dugovi u procesu vraćanja 

Posle preuzimanja vlasti, Đorđe Radinović najavio je “pozitivnu nulu” na računu do kraja 2013. godine. Međutim, to obećanje još nije uspeo da ispuni. – Zaduženja opštine i javnih preduzeća smo smanjili za oko 70 odsto, ali nam na naplatu dolaze krediti, što donosi nove obaveze. Štedimo maksimalno i očekujem da ćemo u narednom periodu sanirati najveći broj dugova – ističe Radinović, priznajući da je budžet u prethodnim godinama bio “nerealan”. – Ove godine realizacija budžeta je na nivou od oko 65 odsto. Jesenjim rebalansom prihodi su smanjeni za oko 25 odsto, što je previše. Zbog toga budžet za 2014. godinu pravimo realno, što je i procena stručne javnosti koju uključujemo u kreiranje ovog dokumenta – navodi Radinović. Njegovom odlukom ukinute su reprezentacije i smanjeni troškovi na svim pozicijama u javnom sektoru koje su procenjene kao nepotrebna potrošnja, a naložio je i čelnicima uprave i direktorima javnih preduzeća da se plate smanje za 10 odsto. – Osim mera štednje, povukli smo još jedan nepopularan potez. Ni Vodovod ni Čistoća sledeće godine neće dobiti subvencije iz budžeta. To znači da će morati da se bore na tržištu za poslove i da uposle veliki broj zaposlenih koji imaju. Opština će im u tome pomoći, poveravajući im sve poslove koje mogu da rade, ali će ova preduzeća morati da se dokažu na tržištu ili da idu u rekonstrukciju – naglašava gradonačelnik Pazove, ne isključujući ni mogućnost ulaska privatnog kapitala u javni sektor.

Projekti i unapređenja – ima pomaka

staraPazova

Rekordna zaposlenost?

Brojne posete Nemačkoj i Austriji, osim što su u Staru Pazovu dovele investicije, rezultirale su i dogovorenim javno-privatnim partnerstvom sa jednom nemačko-austrijskom kompanijom. Vrednost ovog posla je više od 35 miliona evra, a u opštini najavljuju da bi trebalo da zvanično bude zaključen na proleće. Dalje, među prvima u Srbiji, Pazovčani planiraju da zamene kompletnu uličnu rasvetu LED sijalicama, a projektovana godišnja ušteda po urađenoj Studiji opravdanosti je na nivou izgradnje dva nova vrtića i rekonstrukcije nekoliko saobraćajnica. Dalje, radi se i projekat sa Evropskom komisijom, za izgradnju postrojenja za uništavanje ili preradu industrijskog otpada, a na nešto dužem štapu je, takođe projekat za koji je zainteresovana Evropska komisija – izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i proizvodnju obnovljive energije. Tek ove godine Stara Pazova je dobila Socijalno-ekonomski savet, a među prvim je opštinama u Srbiji koje su dobile tzv. Interresornu komisiju za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške deci i učenicima. Jedna od većih zamerki definitivno je razvoj poljoprivrede, u koji se ulaže 2,7 odsto lokalnog budžeta, što je veća cifra u odnosu na neke druge opštine, ali i dalje daleko od potrebnog. Popisivanje zemljišta u državnom vlasništvu počelo je sistemski da se radi tek ove godine, pa se očekuje značajno povećanje prihoda na tom polju dogodine. Stara Pazova kreirala je potencijale na više polja, čijim pravilnim korišćenjem može da zadrži zvanje jedne od najrazvijenijih lokalnih samouprava u Srbiji.

Opštinska televizija povlašćena u odnosu na druge medije

U medijima se mogu naći objektivni izveštaji o radu lokalne samouprave, ali uglavnom u u izveštajima dopisnika većih medijskih kuća iz Novog Sada i Beograda. Prema rečima načelnika Opštinske uprave Bojana Kovrlije, sredstva za medije su raspoređena na Radio-televiziju Stara Pazova, čiji je osnivač opština, časopise “Pazovačko ogledalo” i “Pazovačka revija”, te lokalnu TV stanicu “Info kanal Nova Pazova”. Međutim, ako se pogleda budžet, cifre su drugačije od onih koje smo dobili od Opštinske uprave, gde tvrde da se za sve medije izdvaja 0,58 odsto budžeta, što nije tačno. Samo JP RTV Stara Pazova iz budžeta dobija oko 38 miliona dinara, od toga za plate oko 16 miliona, a za honorarne ugovore oko 8,7 miliona dinara. To znači da više od 1 odsto budžeta ide samo na RTV Stara Pazova, dok se za ostale medije se izdvaja drastično manje novca. Tačne iznose, međutim, nismo dobili.

Aleksandar Vukovac