Sombor: Godina radničkog nezadovoljstva i grčevitog čuvanja vlasti

Parlament grada Sombora je od najšarenijeg u Srbiji postao još šareniji. Za nepunih godinu dana, 12 odborničkih grupa je preraslo u 14. Važeća većina je pretrpela lomove, ali je ipak uspela, na sebi svojstven način, da zadrži potrebnu većinu od 31 odbornika. Tako i dalje vlast u somborskom parlamentu drže “osovina” DS-DSS-SPS, koju podržavaju radikali, SVM i dva udruženja građana nastala iz URS-a i SNS: “Nova reč za Sombor” i “Slobodni građani Sombora”. Vladajuća većina se sredinom godine “okrunila”, izlaskom Lige socijaldemokrata Vojvodine, te jedne odbornice DS-a, koja je na mala vrata u Skupštinu grada uvela Jedinstvenu Srbiju. LSV i JS su se opredelili za opoziciono delovanje.

Somborska skupština je, uz sve šarenilo, postala prepoznatljiva i po načinu zakazivanja sednica. Poslednjih nekoliko zasedanja priređeno je na opšte iznenađenje opozicije i javnosti, po hitnom postupku, bukvalno desetak minuta pre početka. Od tada je opozicioni blok van skupštinske sale i praktično ne učestvuje u radu lokalnog parlamenta. Treba podsetiti da je grupa stranaka okupljena oko SNS pokušala početkom godine da obezbedi potrebnu većinu za preuzimanje vlasti u Somboru, međutim, izostala je najavljena podrška SPS-a, koji su tim zaobilaženjem učvrstili svoje pozicije u aktuelnoj vlasti. Socijalistička partija Srbije je tek nedavno “dobila” prvo javno preduzeće na upravljanje. Svoj značaj u lokalnoj vlasti potvrđivali su uglavnom kao zamenici i pomoćnici gradonačelnika, zamenici direktora javnih preduzeća ili kao “obični” članovi Gradskog veća. Socijalistička partije Srbije u Somboru, uz svoju glasačku podršku, itekako je doprinela i iskustvu lokalne vlasti. Većina čelnih ljudi stranke, danas gradski funkcioneri, na političkoj sceni Sombora su nekoliko decenija, pa je u dobrom delu sadašnjih poteza vladajućih stranaka lako prepoznati “potpis” s početka devedesetih godina – usitnjavanje javnih preduzeća.

Lokalna vlast u Somboru je početkom godine donela odluku da Javno komunalno preduzeće Čistoća, ubuduće bude podeljeno na tri nezavisne celine. Tako su na temeljima nadležnosti Čistoće, nastali JKP Prostor i JKP Zelenilo, koji ni šest meseci od osnivanja još uvek nisu potpuno operativni. Nasuprot tome, angažovan je pun kapacitet novozaposlenih, ili još od 80 do 120 mesečnih plata sa budžeta grada. U ovaj broj delom su uključeni i radnici seoskih grobalja, koja po slovu zakona, umesto u nadležnosti mesnih zajednica postaju deo gradske svojine. Međutim, pojedine seoske mesne zajednice ne žele da “poklone” groblja građena samodoprinosom stanovnika, a u nekima čak najavljuju inicijativu za osnivanje opštine kako bi sačuvali svoju dedovinu. Slična iskušenja gradska uprava ima i sa preuzimanjem seoskih vodovoda, koji su nedavno dobili prepoznatljivu vojvođansku oznaku – “zabranjeno zbog arsena”. U najmanje šest somborskih sela cisterna sa pijaćom vodom je deo svakodnevnice. Cisterna je ujedno i najviše što im lokalna vlast može trenutno ponuditi. Radovi na izgradnji fabrike vode ne teku planiranim tempom i verovatno je da neće biti ispunjeno predviđanje po kome će se na gradski vodovod do kraja godine priključiti prva vangradska naselja Kljajićevo, Čonoplja i Svetozar Miletić. U poslednjih petnaestak dana organizovani su zborovi građana u Kljajićevu i Staparu, na kojima su se čak čuli predlozi za osnivanje javnih komunalnih preduzeća pri mesnim zajednicama i organizovanje referenduma na kome bi se građani izjasnili prepuštaju li upravljanje groblja i vodovoda, gradskoj upravi.

Prolećna “pobuna” radnika

Tokom 2013. godine, “nema ko nije” štrajkovao u Somboru. Preduzeća su se kao na traci smenjivala u organizovanju protesta i obustava rada. U žiži su bili zaposleni u Fabrici akumulatora Sombor, koji su gotovo tri meseca bili svakodnevno ispred fabrike, tražeći svoje plate, putne troškove i namirenje doprinosa. Kad nije pomogao ni odlazak u Vladu Srbije, popustili su i vratili se na svoja radna mesta, ali ne i da rade. Zbog neisplaćenih plata protestvovali su radnici u “Tra dugi”, zbog gašenja firme i otpuštanja radnika organizovali su se iz Somborputeva, dok su radnici Borelija proteste organizovali zbog “otimanja” prodavnica preduzeća od strane hrvatskog Borova. Ispred kapija firmi, početkom leta, bili su i zaposleni u poljoprivrednim preduzećima iz Gakova i Alekse Šantića, koji nisu želeli da prihvate odluku Vlade Srbije o smeni rukovodstva. Zanimljivo je da su se za svoje zahteve izborili samo zaposleni u Aleksi Šantiću. U pokušaju da spasu nekadašnji privredni gigant “Bane”, tokom godine su se organizovali i mali akcionari, uglavnom bivši zaposleni. Preduzeće je godinama u procesu likvidacije, ali i dalje raspolaže “brendom” u proizvodnji ključeva i brava, za šta su konkretno zainteresovani i potencijalni partneri iz inostranstva. Odluka o restrukturiranju je na sudu, dok većinski vlasnik Pro galvano mikrometal iz Beograda otuđuje nekretnine i uvećava dug.

Poslednja ozbiljna investicija na teritoriji grada zabeležena je pre dve godine, poreski dug naše privrede je davno premašio dve milijarde dinara, a jedini poslodavac sa “otvorenim” radnim mestima je i dalje isključivo lokalna samouprava. Zvaničan broj nezaposlenih lica više niko ne objavljuje, pa je jedino pravo merilo “naših rezultata” prosečna plata, koja je najčešće i statistički najniža u Zapadnobačkom okrugu, ali i sve bliže najlošijima u vojvođanskim okvirima. Početkom jula Sombor je “zaradio” sertifikat – povoljno poslovno okruženje.

Sava Majstorov

Share Button