SENTA: Menjati način razmišljanja

Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Lokalna samouprava Senta je u periodu 2007-2013. godine realizovala ukupno četiri projekta podržanih od strane Evropske unije. Na osnovu njih opština je „inkasirala“ 181.096,78 evra. Prema popisu iz 2011. godine, na teritoriji opštine Senta živi ukupno 23.316 stanovnika, što znači da je priliv iz evropskih fondova bio 7,77 EUR po glavi stanovnika.

Najvažniji i najuspešniji projekat, koji je realizovan u okviru programa „Exchange 3“ Evropske unije, bio je Uvođenje Geografskog informacionog sistema (GIS)[1] i Sistema za upravljanje dokumentima na nivou Lokalne samouprave Senta. Partner u ovom poduhvatu bio je grad Hodmezevašarhelj (Hódmezővásárhely) iz Mađarske. Za realizaciju projekta je obezbeđeno 150.061,78 EUR iz evropskih izvora, što je bila ubedljivo i najveća suma iz programa EU koja je slila u budžet opštine u periodu 2007-2013. Sopstveno učešće lokalne samouprave bilo je 18.752,30 EUR u obliku 50% zarade učesnika u realizaciji projekta.

exchange3_logo_60681

Najznačajniji projekat realizovan u okviru programa „Exchange 3“ Evropske unije

„Opština Senta je ovim projektom poboljšala efikasnost uprave uvođenjem savremenog sistema za upravljanje dokumentima i unapredila kapacitete zaposlenih u oblastima opštinskog upravljanja, prostornog planiranja i pružanja usluga kroz uvođenje GIS. Opšti cilj projekta postignut je kroz udruživanje svih zainteresovanih strana u opštini radi prikupljanja sveobuhvatnih informacija i mogućnosti planiranja daljeg infrastrukturnog razvoja opštine, u cilju podizanje nivoa produktivnosti, transparentnosti i standardizacije rada opštinske uprave. Uvođenjem GIS unapređene su usluge prema građanima, ciljnoj grupi projekta, kroz omogućavanje uvida u geodetske podatke iz urbanističkih i prostornih planova, dok su investitori privučeni kroz uspostavljeni javni GIS portal u kome se nalazi jedinstvena baza objedinjenih infrastrukturnih podataka. Kroz davanje pristupa rutama drugim infrastrukturnim preduzećima, period za izdavanja potrebnih dozvola je kraći. Uvođenjem sistema za upravljanje dokumentima opština je doprinela unapređenju procesa odlučivanja kroz formulisanje efikasnijih, transparentnijih i pristupačnijih procedura. Distribucijom promotivnog materijala građani Sente su upoznati sa novim sistemom koji im omogućava veću operativnost u svakodnevnom radu i komunikaciji sa lokalnom upravom. Krajnji korisnici projekta, građani i potencijalni investitori, dobili su efikasnu i transparentnu uslugu uz pojednostavljene i skraćene procedure koje zahtevaju manje rashode za pružene usluge. Sredstva za dalje unapređenje sistema biće obezbeđena iz opštinskog budžeta. Kroz tehničku pomoć i stručnu podršku partnera, opština je unapredila veštine zaposlenih koje omogućavaju da na transparentniji način budu dostupniji krajnjim korisnicima. Opština Senta će nastaviti saradnju sa partnerom u oblasti unapređenja geografskog informacionog sistema“ – piše u publikaciji o rezultatima programa Exchange 3.

senta

Senta: Četiri puta aplicirali, četiri puta projekat “prošao”

U navedenom periodu Lokalna samouprava Senta je četiri puta aplicirala na evropske izvore, sva četiri puta uspešno. Tri puta je bila nosilac projekta, a jednom je bila partner u projektu za jačanje lokalnog ekonomskog razvoja opštine Rača kroz jačanje poljoprivrednih proizvođača.

Pored pomenutih, lokalna samouprava je 2012. godine realizovala projekat u oblasti dobrog upravljanja i opštinskog menadžmenta („Programsko budžetiranje u okviru Municipal Support Programme IPA 2007“), a 2013. godine još jedan projekat u okviru programa „Europe for Citizens“ (Konferencijа na temu: Šta znači biti građanin Evropske unije i šta nudi Evropska unija svojim državljanima?), koji je u celosti finansiran iz EU fonda.

Uspešnije uz pomoć republičkih i pokrajinskih organa

Na pitanje u kojoj meri je Lokalna samouprava Senta iskoristila mogućnosti EU programa u periodu 2007-2013, Arpad Maćko, rukovodilac Odseka za privredu i lokalni ekonomski razvoj kaže da su mogućnosti iskorišćene tek delimično. On je kao jednu od glavnih poteškoća naveo nedostatak ljudstva u kreiranju i realizaciji projekata u okviru EU programa. U ovoj lokalnoj samoupravi svega dva zaposlena lica radi na pripremi i sprovođenju projekata.

„Mali je broj zaposlenih koji mogu da sprovedu EU projekte i projekte uopšte. Još nismo dostigli taj nivo da svi razmišljamo o radu Opštinske uprave kao da su sve naše aktivnosti delovi nekog projekta. Uvođenjem projektnog budžetiranja ipak smo počeli da menjamo način razmišljanja“, smatra Maćko i dodaje: „Uključivanjem većeg broja zaposlenih u projektne aktivnosti možemo menjati način razmišljanja. Do kraja aprila (zajedno sa prošlogodišnjim projektima koji se nastavljaju i u ovoj godini) već imamo više od 20 aktivnih projekata.“

Maćko ima i predloge kako bi se moglo unaprediti uslovi za realizaciju projekata koje finansira EU: „Najbolje bi bilo da nadležna ministarstva i sekretarijati preuzmu na sebe koordinaciju projekata i na taj način omoguće pisanje i sprovođenje projekata na srpskom jeziku. Problem je u tome što opštinski kadrovi, građevinci i ekonomisti koji učestvuju u pisanju projekata u većini slučajeva ne znaju engleski na tom nivou koji zahteva rad sa institucijama EU.“

Po mišljenju rukovodioca Odseka za privredu i lokalni ekonomski razvoj najveće koristi od navedenih projekata su unapređivanje kapaciteta institucija u područjima za prijavljivanje i sprovođenje projekata finansiranih od strane EU i promocija evropskih integracija.

A da li su građani opštine upoznati sa koristima i rezultatima realizovanih projekata? Arpad Maćko odgovara potvrdno.

„Javnost je upoznata sa rezultatima, mada mislim da bismo mogli još aktivnije i energičnije saopštiti rezultate svih projekata i ne mislim tu isključivo na političke potrebe. Mada, i u interesu politike je da propagira rezultate projekata i da saopšti ‘šta smo sve do sada uradili’“, smatra on.

szenta

Vox populi: Mogućnosti veoma malo iskorišćene

Naša mini-anketa koju smo sproveli među građanima Sente, u nekoj meri potvrđuje izjavu načelnika odeljenja. Niko nije odgovorio da nema baš nikakva saznanja i nije uopšte informisan o projektima finansiranih od strane EU.

Jedan naš sagovornik, koji tvrdi da je apsolutno upućen, kaže da njegova opština vrlo malo koristi mogućnosti koje pruža postojeća finansijska pomoć EU, iako ima dovoljno kapaciteta da pripremi i sprovede projekte. Ostali ispitanici koji, kako tvrde, dovoljno ili vrlo malo znaju o EU projektima, imaju isti stav: njihova opština ne koristi dovoljno mogućnosti evropskog finansiranja.

Svi anketirani građani su se složili da su kvalitet životne sredine, usluge socijalne zaštite i tržište rada najprioritetnije oblasti kojim je potrebno tražiti podršku EU kako bi ih poboljšali. Srećna je okolnost da u opštinskoj upravi imaju slično mišljenje. Na naše pitanje u kom prioritetnom polju će ubuduće da konkurišu za projekte koje finansira EU, kao „veoma značajne“ naznačili su oblasti zapošljavanja, mobilnosti radne snage i socijalne inkluzije, te transport i javnu infrastrukturu, kao i turizam i kulturno nasleđe.

Csaba Pressburger

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)

[1] Geografski informacioni sistem (GIS) je skup računarske opreme, programa, baze podataka i procedura koji omogućavaju prikupljanje, obradu, čuvanje, analizu i prikazivanje prostornih podataka. GIS omogućava prikupljanje grafičkih i alfanumeričkih podataka, koji uz pomoć metapodataka bivaju povezani u funkcionalnu celinu. GIS predstavlja simulaciju (model) stvarnog okruženja, GIS je dakle pokušaj da se realno okruženje što kompleksnije sagleda, opiše i analizira. Najčešće se ilustruje različitim slojevima koji sadrže podatke organizovane po zadatom kriterijumu. Standardni slojevi (layer) GIS-a su ortofotosnimci, katastarske podloge, katastar vodova, planirane namene površina, adresni registar…

Share Button