PLANDIŠTE: Opština rekla laku noć svojim privrednicima

 

Plandište je jedna od šest južnobanatskih opština u kojima Srpska napredna stranka podržava Demokratsku stranku. Kolo ipak vode demokrate, koje imaju i najviše mesta u skupštinskim klupama, a ostale partije vladajuće koalicije, među kojima samo “naprednjaci” pojačavaju redove, tu su, čini se, tek da dignu ruku i klimnu glavom kada treba. Reklo bi se to po tome što DS ima sve funkcionere, ostali su, stiče se utisak, mahači bez funkcija u opštini.

U ovoj varoši, slici i prilici ekonomske propasti dobrog dela Vojvodine, od lanjskih izbora naovamo nisu se popravili socioekonomski pokazatelji, nisu rasle zarade u evrima, nije zalaganjem lokalne vlasti urađen nijedan ozbiljan infrastrukturni projekat. Pomak je napravljen u zapošljavanju, tako da je u odnosu na početak godine broj nezaposlenih, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, smanjen za stotinu pa ih je na evidenciji sada 1.572, a opštinska stopa nezaposlenosti iznosi 18,26 odsto.

I politička scena bila je mahom letargična, sve do potonjih meseci kada je Liga socijaldemokrata Vojvodine, prosto, nestala iz Skupštine opštine. Vladajuću većinu od juna prošle godine u Plandištu, naime, činili su DS, LSV, Socijalistička partija Srbije, Liberalno-demokratska partija i SNS. LSV je dobila mesto zamenika predsednika opštine i dva člana veća. Pre dva meseca ligaš, inače zamenik predsednika Skupštine opštine Dušan Jeličić otišao je u tabor socijalista, preciznije PUPS-a, a Tatjana Đorđijevski zamenila je dres LSV za “naprednjački”, dok je odbornica Nada Lunc zarad “naprednjaka” napustila odborničku grupu koju vodi SPS, tako da SNS umesto dosadašnja dva, ima četiri od 23 odbornika. Zamenik predsednika opštine je i kao “naprednjak” ostao na toj funkciji.

Opština u kojoj stanuje beda 

Plandiste Opstina

Zgrada opštine u Plandištu

Plandište je opština koju zvanična statistika najčešće pominje u svojim mesečnim saopštenjima o zaradama zaposlenih. Po tim podacima sudeći, ovde zaista stanuje beda. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RSZ) u novembru ove godine prosečna zarada u ovoj varoši iznosila je 28.428 dinara, spram proseka Srbije od 42.662 dinara i južnobanatskog od 45.862 dinara. Prosečna zarada, iskazana u dinarima, nije u dinamici rasta pratila republičku i vojvođansku. U novembru su od svih Vojvođana manje od zaposlenih u Plandištu zarađivale samo komšije iz Kovačice, a gledajući celu zemlju, tanje koverte imali su jedino još zaposleni u Kuršumliji i u jednoj niškoj opštini. Kada se, prema računici internetskog portala Makroekonomija, ukupan fond zarada u Plandištu (506.000 evra) podeli s brojem stanovnika (11.334), zarada po svakom žitelju opštine iznosi 44,7 evra, tek tri evrocenta više nego lane. Da bi slika plandištanske bede bila jasnija, pomenimo da Novosađani, mereno tim instrumentom, imaju 161,5 evro, a srpski prosek je 90,6.

Kada je o zapošljavanju reč, ni ovoj opštini na ruku nije išao rebalans republičkog budžeta za 2013, odnosno smanjenje prvobitno planiranih sredstava za programe koji se realizuju preko NSZ. Nacionalna služba za zapošljavane, naime, objasnila je da se poništava u celosti Javni poziv poslodavcima za dodelu subvencija za otvaranje novih radnih mesta koji je raspisan, u saradnji sa opštinom Plandište, u maju ove godine.

Vetropark nade 

Za Plandište se, u javnosti široj od banatske, proteklih meseci čulo po dve stvari – izgradnji vetroparka i zavrzlami oko mosta kod sela Margita u kojoj je lokalna vlast loptu prebacivala centralnoj. U septembru je, naime, zvanično ovde započeta izgradnja prvog vetroparka u Vojvodini. U proizvodnju zelene struje, to jest izgradnju vetrogeneratora o kojima se u Srbiji priča duže od decenije, ušla je naftna kompanija NIS. Ovaj posao NIS je kao ravnopravan partner (50 odsto) pokrenuo sa privatnim investitorom, kompanijom Energovind, čiji je direktor i jedan od suvlasnika nekadašnji ministar energetike u vladi Zorana Đinđića, Goran Novaković. Elem, kako se moglo čuti u ceremonijalnom septembarskom startu velikog projekta, kojem je prisustvovao vrh republičke vlasti i pomenutih kompanija, nadomak Plandišta biće izgrađena 34 vetrogeneraciona uređaja, sve skupa će koštati oko 160 miliona evra, s tim da će NIS dati 23 miliona, a ostatak će obezbediti partner, to jest Energovind, kao i banke.

– To je, naravno, značajna investicija, ali sadašnje loklane vlasti nisu imale ništa s njom. Već nekoliko godina traje taj proces, a tada je DS, kao opoziciona partija, bio zdušno bili protiv izgradnje vetroparka. Sva zasluga, na nivou loklane samouprave, zapravo pripada bivšem predsedniku opštine Zoranu Vorkapiću, i njegovom timu, a postojeća dokumentacija i podaci idu u prilog toj oceni – veli Dušan Ćurčić, jedan od sedam plandištanskih opozicionara koje predvodi Vorkapić, prvi čovek odborničke grupe Ujedinjenih regiona Srbije.

Vlast u sukobu interesa? 

– Nažalost, ova se vlast bavi sama sobom. Potrošila je dva budžeta do sada, ništa nije uradila a 80 odsto skupštinskih odluka doneseno je protivzakonito. Recimo, primljeni su pojedinci u nadzorni odbor društveno-javnog preduzeća iako su u sukobu interesa, što prolazi bez ikakvih sankcija, pa se preko noći, bez saglasnosti Vlade Srbije i nadležnih sudova, donosi odluka da Polet bude javno a ne društveno- javno preduzeće… Krši se i Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnim samoupravama, po kojem Opština Plandište ne može imati više od 44 zaposlena, koliko je i imala u prethodnom mandatu, a sada ih je 53. Interesantno, svi oni koji glasaju u skupštini su u nekim komisijama, a posle o tome odluke donose kao odbornici. Šta je to ako nije sukob interesa? Novac se troši u najvećoj meri za podmirivanje političkih neistomišljenika, odnosno istomišljenika, pa je tako troje odbornika koji podržavaju većinu dobilo stalni posao u budžetskim korisnicima, to jest Kulturnom centru, dečjem vrtiću i u Poletu.

Ukazujući na brojne nepravilnosti, opozicija, to jest URS, ne propušta da ukaže na tender za poljočuvarsku službu koji je obavljen “preko noći, bez javne nabavke, a s podobnom firmom je napravljen ugovor vredan preko 30 miliona dinara”, te na nenamensku potrošnju jer se, tvrde “regionalisti”, spiskaju transferi iz republičke kase kojima se zna namena i adresa, umesto da se plate poverioci i izmire obaveze, pa Republika zavrne tu slavinu i obustavi isplatu transfernih sredstava. Pritom, dugovi rastu a opštinski budžet ide u dubiozu. Upravo takav primer je izgradnja kanalizacione mreže, ali i pomenuti most kod sela Margita, gde je opština, zbog nedomaćinskog poslovanja, došla u ćorsokak težak oko 54 miliona dinara.

Most na reci Moravici 

Vetropark

Vetrenjače kao privredna uzdanica

Opštinsko rukovodstvo, pak, ceni da je baš u slučaju “Margita” pokazalo visprenost, odgovornost i snalažljivost i veoma je zadovoljno rezultatima u 2013. – Od formiranja vlasti pitamo zašto plaćamo državni most, koji je na magistralnom putu Vršac-Plandište-Novi Sad preko reke Moravice. U međuvremenu dobijamo presudu Apelacionog suda u Novom Sadu po kojoj smo u obavezi da izvođaču radova, firmi Inter most, isplatimo 28,3 miliona dinara, što s kamatama i troškovima postupka iznosi bezmalo dvaput toliko. Početkom novembra opština je platila 57 miliona dinara za ono što je trebalo biti plaćeno 2009. godine. Toliki odliv novca bi mnoge oterao u blokadu, međutim, nas nije – kaže predsednik opštine Milan Selaković uz ocenu da je normalan rad opštine i otplata tolikog novca u samo jednoj rati, na kraju budžetske godine, najveći uspeh lokalne vlasti u 2013. godini.

Ni golemi finansijski problemi nisu lokalnu vlast sprečili da stvara privredni ambijent i otvara radna mesta, napominje prvi čovek Plandišta i dodaje da je, zahvaljujući dobrom odnosu sa svim privatnim preduzećima, zaposleno 50 radnika u novom pogonu Vindije i 70 u pogonu Jasmila, a šezdesetak Plandištana radi za rusku firmu Kalingrad na ispitivanju zemljišta u Banatu. Selaković kao veliki uspeh vlasti koju predvodi vidi i sprečavanje prodaje JKP Polet, a očekuje nastavak izgradnje kanalizacione mreže u Plandištu i Hajdučici, kao i sudska poravnanja sa preduzećem Vojvodina put, kojem opština duguje 36 miliona dinara i Graditeljem NS, koje potražuje oko 180 miliona.

Za ove planove, sve pod uslovom da se kasom raspolaže racionalno, biće potrebno najpre izvesti zahtevnu matematičku formulu, s obzirom na to da je budžet opštine Plandište za 2014.godinu projektovan na tek 451,5 miliona dinara. Prvi put su planirana sredstva za subvenciju privatnih preduzeća koja će zapošljavati nove radnika u visini od 4,7 miliona dinara, za novoosnovani Fond za razvoj poljoprivrede predviđena su tri milona dinara, dok je za održavanje zelenih površina za JKP Polet opredeljeno 20 miliona dinara. Neizbežno je pitanje zbog čega u krizna vremena, kada je sve usmereno ka opštem trendu štednje i pokušaju da se smanje rashodi i povećaju prihodi, lokalna samouprava drastično povećava davanja javnom preduzeću. Naime, u ovoj godini iz lokalne kase je u te svrhe dato oko stotinu hiljada dinara, da bi ta suma preko noći narasla na 20 miliona. Pomenimo i to da, imajući u vidu postizborno iskustvo od godinu i sedam meseci, u ovoj opštini, nije za očekivati značajniju pomoć iz pokrajinskih i republičkih izvora, za šta, naravno, svu krivnju ne treba usmeravati samo ka Novom Sadu i Beogradu jer bi inicijativa za projekte trebalo da krene s lokala. Za godinu dana došlo je iz prestonice milion dinara, koliko sleduje svaku od 46 nerazvijenih opština u Srbiji, a ukupno je iz Pokrajine i Republike, po konkursima na kojima je opština učestvovala stiglo oko 30 miliona dinara. Nema traga da su za neki ozbiljan infrastrukturni projekat dobijena niti tražena sredstva od republičkih ministarstava ni pokrajinskih sekretarijata. U preraspodeli budžeta, recimo, dobro je prošao Kulturni centar, kojem su povećana davanja s tri na osam miliona dinara, a pritom nema dodatnih aktivnosti.

Spor oko tekstilne industrije 

Inače, indikativno je da novinari nisu bili pozvani na sednicu Skupštine na kojoj se usvajao rebalans i budžet za narednu godinu, što je ranijih godina bila praksa. O toku te važne sednice građani su ovog puta informisani u nekoliko rečenica iz opštinskog kabineta, što može biti i odgovor na pitanje koliko je rad lokalne samouprave transparentan. Pomenimo, opština iz budžeta izdvaja oko 0,7 odsto za informisanje, a novac se daje bez konkursa, na osnovu ugovora o saradnji s dva štampana privatna medija i četiri elektronska – dva radija i dve televizije.

A na pitanje šta opštinske vlasti čine kako bi privrednicima iz Plandišta pomogli da prebrode teška vremena, ovdašnji poslovni ljudi odgovaraju s gorčinom. U ovoj varoši, nekada na dalekom glasu po tekstilnoj industriji, nedavni dolazak ariljske kompanije Jasmil koja je u novom pogonu zaposlila Plandištane, izazvao je ogorčenje ovdašnjih privrednika. Tekstilci s teritorije ove opštine, koji i dve decenije posluju u tekstilnoj branši, zapošljavaju radnike, redovno izmiruju obaveze prema njima i državi i pride se bore s crnim tržištem, kivni su na opštinske vlasti jer pod izgovorom da podstiču zapošljavanje, dovode i subvencionišu kompaniju koja nije uzela nijednog radnika s biroa.

– Već 15 godina radim, zapošljavam sugrađane, borim se da firma ostane na čvrstim nogama, i ne smeta nam zdrava konkurencija, nje se ne plašimo. Ali, naša opštinska uprava nam zabija nož u leđa jer čini sve što može za firmu iz Arilja, a nas gura u propast – kaže Zorica Petković, vlasnica firme “Zaneti”, koja zapošljava 48 radnika i proizvodi za poznate evropske brendove La Perla, Versaće, Dolče i Gabana… – Ima ovde dosta i ilegalnih radionica, i to opština dobro zna. Na sve to dovodi Jasmil i biva širokogruda prema toj kompaniji. Ako su dobijena sredstva od Pokrajine, kako je naveo predsednik opštine, onda se raspiše konkurs da svi možemo da učestvujemo po istim pravilima. Kažu da će u novom pogonu zaposliti 200 radnika, pa da zaposli sve tekstilce iz Plandišta neće ih naći toliko. Sada u Jasmil prelaze iskusni radnici, a mi smo u problemu jer su rokovi partnera za koje radimo striktni. Na sve to, opština Plandište Jasmilu plaća mesečno sedam hiljada evra zakupninu. Nažalost, ovo je čisto politička stvar.

Plandiste Kastel Dundjerskih u Hajducici

Kastel Dunđerskih u Hajdučici

Kakva god, nejasno je zašto bi jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji iz skromne kase davala novac za pokretanje posla koji ugrožava egzistenciju postojećih preduzeća jer ona ne mogu biti konkurentna u tim uslovima. Verovatno bi u opštini sa oko 11.000 stanovnika u kojoj, prema podacima Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike oko hiljadu građana, među kojima i 343 dece mlađe od 18 godina, prima socijalnu pomoć, bilo načina da se taj novac drugačije kanališe. Kada je o socijalnoj zaštiti reč, pomenimo da se oko osam odsto budžeta izdvaja za tu namenu.

Opština Plandište ima internetsku prezentaciju, ali ne postoji mogućnost obavljanja elektronskih usluga uprave. Nije uspostavljen Sistem 48, niti call centar, ali su u rubrici “servis građana”, objedinjene sve usluge namenjene Plandištanima. Dokumenti i izveštaji sa sednica skupštine takođe su dostupni, s tim da još uvek nije obnarodovana odluka o budžetu za narednu godinu, iako je usvojena. U Opštini očekuju da Uslužni centar u okviru kojeg bi trebalo da bude i elektronska pisarnica i Sistem 48, bude uspostavljen do kraja ove godine. Savet za međunacionalne odnose postoji već deset godina. U njemu su predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih zajednica – Srba, Mađara, Rumuna, Roma, Slovaka i Makedonaca.

Slađana Gluščević