Pančevo: Vlast kao super lepak

 

Iako pančevački vazduh zagađuju tri velika prostrojenja, ovaj grad je daleko od slike modernog industrijskog grada. Razlog tome treba tražiti u lošoj privatizaciji, nezainteresovanosti političkih činilaca za rešavanje nagomilanih problema, kao i konstantnom političkom previranju. Međutim, čini se da je aktuelna pančevačka vlast konačno pronašla recept za slogu unutar koalicije, pa makar i u obliku spajanja nespojivog.

Naime, u Pančevu su na vlasti skoro sve partije koje su učestvovale na izborima 2012. godine. Nakon tih izbora, “naprednjaci” su oko sebe okupili stranke onako kako je to, prema priznanjima lokalnih rukovodilaca, od njih zahtevao Beograd. Međutim, ideja “upodobljavanja” vlasti u Pančevu po modelu apsolutnog preslikavanja republičke vlasti pokazala se kao promašaj, pa je kao povod za prekomponovanje vlasti iskorišćeno loše zdravstveno stanje gradonačelnika Svetozara Gavrilovića. U prekomponovanju je iz vlasti izletela Socijalistička partija Srbije, a uletela, na čuđenje mnogih, Demokratska stranka. Tako je formirana aktuelna kombinacija SNS-DSS-DS-LDP-SPO-SDPS-PUPS i URS, čiji je kompletan gradski odbor u Pančevu mesec dana pre izbacivanja svojih predstavnika iz republičke vlasti prešao u lokalni SNS. Od 70 odborničkih mesta, vladajuća većina tako sada ima 58, a u opoziciji su ostali LSV, SPS i JS, ukupno 12.

Ono što je odmah upalo u oči jeste činjenica da se u Gradskom veću, za razliku od prošlog saziva kada u tom telu nije bila nijedna žena, sada našlo mesta za četiri većnice. Gradonačelnik Pavle Radanov kaže da one nisu postavljene zbog formalnog poštovanja principa rodne ravnopravnost, već zato što su stručnjakinje u svom poslu. “Nismo želeli samo da ispunimo tu neku kvotu, već smo postavili stručne osobe koje su unele novu dinamiku i inicijativu, i mislim da to odlično funkcioniše”, kaže Radanov.

Brak iz interesa po direktivi iz centrale

Pancevo juzna zona

Pančevo – južna zona

Međutim, daleko više pažnje privukao je specifični brak iz interesa koji su sklopili odbornici DS i SNS, i koji je podigao mnoge obrve u javnosti, budući da je nakon pobede “naprednjaka” na republičkim izborima započela i tendencija pritisaka i prekomponovanja vlasti na lokalnom nivou, koja je uglavnom značila izbacivanje demokrata po svaku cenu. U Pančevu već dugo lokalni političari nemaju autonomiju da sami donose odluke koje su od suštinske važnosti za njihovu opštinu, već to čine centrale stranaka u Beogradu. Nakon brojnih demantija, gradonačelnik Pančeva Pavle Radanov je za Autonomiju priznao da je koaliciju “aminovao” Beograd. “U formiranju ove koalicije učestvovale su i centrale stranaka u Beogradu, ne samo SNS, već i DS. Nije to bila ipak njihova samostalna odluka, već zajednički zaljučak koji je donet nakon što smo im obrazložili zašto je to važno”, kaže Radanov.

Vesna Martinović, predsednica Gradskog odbora DS i bivša gradonačelnica Pančeva, dugo je kritikovala praksu da se vlast u ovom gradu nameće iz Beograda. Međutim, ona sada kaže kako je najvažnija politička stabilnost, koju je postojeća kombinacija, bez obzira na to gde je skrojena, ostvarila. Prema njenim rečima, ne postoje nikakve indicije da vlast u Beogradu želi da se reši demokrata u Pančevu, iako je to praksa u većini opština u kojima je vladajuća koalicija ofarbana u nijanse plavo-žutog. “Ja nisam čula za bilo kakve pritiske. Zaista, koalicija od juna funkcioniše jako dobro pa čak i budžetske sednice su nam prolazile bez ikakvih tenzija i nesporazuma. Ja sam zagovornica toga da ljudi na lokalu treba da ostave po strani neku visoku politiku i da se bave gradskim temama. Ako mogu normalno da sarađuju, stranačka pripadnost ne bi trebalo da igra nikakvu ulogu. Pritom, to nije prvi put da smo u koaliciji sa političkim oponentima na republičkom nivou – u prethodnom sazivu smo bili sa DSS”, navodi Vesna Martinović.

Međutim, istina je ipak – negde između. Pojedini ljudi upućeni u lokalne političke tokove navode da su najureni SPS i JS još uvek besni zbog odluke da budu odstranjeni iz vladajuće većine u Pančevu. Gradonačelnik Pavle Radanov kaže da je čuo da postoje lobiranja kod partijskog vrha, pre svega Socijalističke partije Srbije, da se vlast u gradu ponovo prekomponuje. “Postoje razni vetrovi, kao i svuda. Postoji ta težnja SPS, koja želi da se vrati u vlast, ali toga neće biti. Mislim da niko dobronameran ne bi rušio ovu vlast i ulazio u destabilizaciju. Alternativa ove vlasti su jedino izbori, ako neki ‘sokolovi’ zaista požele da je razbiju, nikako novo prekomponovanje. Iako SNS ima odličan rejting, ja sam protiv izbora, jer ovo zaista funkcioniše i ne treba ulaziti u avanture”, smatra on.

Ovakvo međusobno čuvanje leđa najljućih političkih rivala na republičkom nivou, Nenad Živković, aktivista pančevačke Građanske akcije, komentariše ironično. “Vlast je, pa makar i lokalna koja ne treba da bude vlast nego upravljanje lokalnom zajednicom, što neko reče, super lepak koji spaja nespojivo. U Pančevu, za razliku od reklame, važi pravilo – “Sve je svejedno””, navodi Živković.

Njegove reči potvrđuje i odbornik opozicione Lige socijaldemokrata Vojvodine Miloš Veselinov, koji kaže da je i njegova stranka bila pozvana da učestvuje u vlasti. Prema njegovim rečima, oni su tu ponudu principijelno odbili. “Kada je pokrenuto pitanje smene bivšeg gradonačelnika Svetozara Gavrilovića, LSV je zajedno sa DS i LDP tražio raspisivanje novih lokalnih izbora, čak smo započeli i kampanju. Međutim, bukvalno preko noći, došlo je do neočekivanog dogovora skoro svih partija sa naprednjacima. Mi smo takođe bili pozvani, ali nismo želeli da pogazimo ono što smo pričali u kampanji radi vlasti po svaku cenu”, kaže Veselinov.

Kako demontirati socijalnu bombu? 

Pancevo Tamis

Čekajući investicije

Ono što, međutim, Pančevce brine daleko više od prekrajanja vlasti je sudbina najvećih preduzeća na teritoriji opštine. To su svakako NIS-ova Rafinerija, koja je sada privatno preduzeće, HIP Petrohemija, koja je u restrukturiranju i HIP Azotara, čija je privatizacija raskinuta, a mućke vezane za sam proces punile su dugo novinske stupce. Ove tri fabrike su nekad pravile veći promet nego cela Crna Gora, ali njihova budućnost je sada potpuno neizvesna. Petrohemija ima 1.800, a Azotara više od 1.000 zaposlenih, koji strahuju da će dolazak novog investitora značiti otkaze.

Na moguću socijalnu bombu koja potencijalno očekuje Pančevo ukazuje i Veselinov iz LSV. “Oni su žile kucavice Pančeva, jer mnoge porodice zavise od njih. Kada Petrohemija i Azotara budu privatizovane – a biće – sledi nam veliki talas otpuštanja, koji će veoma teško pasti građanima”, prognozira Veselinov.

Najveći problem u funkcionisanju Pančeva predstavlja nedostatak komunalno opremljenog građevinskog zemljišta, koje se “izgubilo” u sumnjivom izdavanju Severne industrijske zone kompaniji SHB. Naime, jedinu funkcionalnu industrijsku zona u Pančevu Uprava za zemljište pri Ministarstvu poljoprivrede izdala je u zakup na 20 godina pomenutoj kompaniji, koja je želela da na toj lokaciji gradi staklenike i bavi se poljoprivrednom proizvodnjom. Najkontroverzniji su uslovi po kojima je SHB dobio ovu lokaciju, budući da je Pančevo vredno zemljište površine 67 hektara izdalo za svega 999 evra godišnje, što je jeftinije od godišnje rente jedne garsonjere u ovom gradu. Pritom, kako pokazuju podaci Agencije za privredne registre, u trenutku izdavanja u zakup, ova kompanija bila je registrovana na Kipru, a imala je samo jednog zaposlenog sa osnivačkim ulogom od 45.000 dinara.

Gradska vlast sada želi da raskine ugovor, i ubeđeni su da će uspeti da isposluju raskid dijalogom sa predstavnicima ove kompanije. “To je apsurd. Ispitali smo slučaj i apsolutno smo sigurni da ćemo uspeti mirno da raskinemo ugovor, ali ako ne, onda tužbom protiv ministarstva ćemo sigurno uspeti. Mi ne želimo da tužimo, jer bi se sudski proces rastegao, ali želimo da tu odmah dovedemo novog investitora“, kaže gradonačelnik Pavle Radanov, koji dodaje da je Severna industrijska zona jedini potencijal za investicije, jer preostale dve zone imaju problem sa depresijom tla, te je neophodno ulaganje u nasipanje zemlje kako bi se taj prostor poravnao.

Opozicionar Veselinov navodi da, dok ovo pitanje ne bude rešeno, sve priče i obećanja o navodnim investicijama padaju u vodu. Prema njegovim rečima, teško je očekivati da sporni ugovor bude raskinut. “Pančevo nema ni jedan metar komunalno opremljenog industrijskog zemljišta i sve priče o investicijama su smešne. Sada žele da ponude investitoru iz SHB-a neku drugu lokaciju, ali, ugovor je potpisan na 30 godina i sada je sve to praktično oslanjanje na dobru volju te kompanije, na koju ne treba računati”, kaže on.

Zbog nedostatka industrijskog zemljišta, gradonačelnik Pančeva navodi da će se Pančevo okrenuti dovođenju braunfild investicija, koje praktično znače revitalizaciju propalih fabrika i upošljavanje postojećih. Najviše nade polaže u fabriku aviona Utva, budući da firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata želi do juna da krene sa proizvodnjom avionskih komponenti za Erbas i Boing. Fabrika trenutno ima 300 zaposlenih, a gradska vlast se nada da će od juna biti zaposleno barem još toliko.

Takođe, zatvorena je čuvena Vajfertova pivara, najstarija u Srbiji. Ona je privatizovana 2000. godine, kada ju je kupila kompanija Efes, koja ju je potom prodala Hajnekenu, koji je zbog nerentabilnosti zatvorio fabriku. “Mi kao grad nismo vlasnici pivare, ali želimo da budemo medijatori i pronađemo novog investitora, koji će je ponovo otvoriti”, kaže Radanov.

U lokalnoj upravi na dan 31.10.2013. godine bilo je ukupno 340 izabranih, postavljenih i zaposlenih lica na određeno i neodređeno vreme, što znači da će “socijalna bomba” u Pančevu biti izvesna i u javnom sektoru. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku sa poslednjeg popisa stanovništva iz 2011. godine, ukupan broj stanovnika na teritoriji grada Pančeva je 123.414, tako da u odnosu na 1.000 stanovnika u lokalnoj upravi ima 2,76 zaposlena. Naime, zakon kaže da broj stalno zaposlenih može da bude samo 10 odsto u odnosu na neodređene, zbog čega će otkaz do 1. marta dobiti 45 ljudi, budući da na neodređeno vreme radi 290 lica, a 74 na određeno.

Istovremeno s povećanjem broja zaposlenih u gradskoj administraciji, u Pančevu je porez povećan maksimalno moguće, s 0,3 na 0,4 odsto. Veselinov iz LSV smatra da je gradska vlast ovim pokušala da “ispegla” gubitke koje prouzrokuje masovno zapošljavanje u javnom sektoru, ali ocenjuje i da ta strategija neće biti uspešna. “Teret tih nameta će opet snositi oni građani koji su savesni, a mi imamo gomilu novoizgrađenih objekata koji se vode kao kućice od 30 kvadrata, pogotovo u naselju Misa. U tom naselju živi glasačko telo SNS-a, zbog čega se oni ne diraju. Laferova kriva pokazuje da na taj način prihodi ne rastu, već ostaju isti ili padaju, jer ljudi prestaju da plaćaju. Naš predlog je bio uvođenje novih poreskih obveznika putem detaljne provere imovine građana, kako bismo uspeli da povećamo prihode bez povećanja same poreske osnovice”, kaže Veselinov.

Solidna transparentnost 

pancevo crkva sa dva tornja

Čuvena crkva sa dva tornja

Iako malobrojna, opozicija je u Pančevu uspela da progura ideju o “Danu za pitanja”, to jest specifičnoj sednici na kojoj predstavnici Gradskog veća, ali i direktori javnih preduzeća pred javnošću odgovaraju na pitanja građana. Na “Dan za pitanja” predstavnici izvršne vlasti, direktori JKP i ustanova čiji je osnivač grad javno odgovaraju na pitanja odbornika.

Građani se o komunalnim pitanjima mogu informisati preko medija koje finansira lokalna samouprava, kao i preko dobro opremljenog sajta opštine. Na sajtu postoji E-uprava – elektronski servis koji omogućava građanima da putem interneta mogu dobiti određene informacije iz nadležnosti grada Pančeva i podneti zahteve za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga i knjige državljana, ostvariti uvid u birački spisak i pratiti kretanje predmeta u Gradskoj upravi bez izdavanja ličnog identifikacionog broja. Takođe, aktivan je Sistem 48, koji pruža mogućnost građanima da telefonskim pozivom, SMS porukom, ili formularom na portalu Grada ukažu na postojanje bilo kakvog problema iz domena komunalnih nadležnosti.

Što se medija tiče, Grad Pančevo je ove godine smanjio davanja za medije sa 1,43 odsto, koliko je bilo predviđeno prošle godine , na 1,25 odsto sredstava od ukupnog budžeta koji su namenjeni javnom informisanju. Grad Pančevo je još uvek osnivač jedinog jednog elektronskog medija, RTV Pančevo, koji dobija ubedljivo najveći deo sredstava iz budžeta za svoj rad. Nedeljnik Pančevac je privatizovan pa je poništen ugovor i sada se ponovo nalazi u procesu privatizacije. Drugi privatni štampani medij je Start 013 koji nema kontinuitet izlaženja. U naseljenom mestu Starčevo izlazi mesečnik Starčevačke novine, koje izdaje udruženje Kreativni kulturni klub iz Starčeva. Tu su i Naše novine plus iz Banatskog Novog Sela, koje izdaje udruženje Novi Zeldoš, kao i Ivanovački dobošar koji izdaje udruženje In medias res iz Pančeva. Poslednja tri su periodična glasila.

Gradonačelnik na Jutjubu

Još jedna specifična stvar u Pančevu vezana je za način obraćanja gradonačelnika Pavla Radanova, koji koristi priloge RTV Pančevo za obraćanja javnosti. Naime, on ima svoj YouTube kanal, na kom se nalazi oko 150 video-snimaka koje je načinila lokalna televizija, kojima se prvi čovek grada obraća javnosti.

Pančevo je kao sastavni deo južnog Banata prevashodno poljoprivredno područje. Ova opština raspolaže sa 70.000 hektara obradivog zemljišta, od čega je 27.000 u vlasništvu države, kojw lokalna samouprava izdaje u zakup. Jedan hektar zemlje dostiže cenu do 850 evra i 40 odsto se sliva u gradski budžet, a 60 odsto ide ka republici, što predstavlja najzačajniju stavku budžeta opštine.

Miodrag Sovilj 

Share Button