Kula: Opštinom vlada onaj čije se ime ne spominje glasno

“Opština Kula je stabilna i prosperitetna sredina, ekonomski razvijena sa uređenom infrastrukturom i visokom ekološkom svešću. Opština Kula je evropska, efikasna lokalna zajednica”, ovako čelnici Kule predstavljaju ovu zapadnobačku varoš. Stvarnost, pak, ispred skoro svakog od lepih epiteta stavlja čistu negaciju ili barem znak pitanja.

„Stabilnost“, „prosperitet“ i „ekonomska razvijenost“ za Kuljane postoje u obećanjima predizbornih pamfleta o svetloj budućnosti. Između dva izborna kruga, građani najsiromašnije zapadnobačke varoši žive u mraku lokalne privrede u kome su pogašena svetla u čak 11 lokalnih fabrika. Svakodnevno sivilo Kule već godinama boji tek politički kaledioskop, u čijem šarenilu građani odavno ne prepoznaju ni svoje predstavnike, ni svoju biračku volju.

Da budu retki građani Vojvodine koje je prekrojavanje izbornih rezultata metodom „upodobljavanja“ ili „prekomponovanja po vertikali“ nakon lokalnih izbora u maju 2012.godine ostavilo gotovo ravnodušnim, Kuljane je pripremio buran birački staž tokom kojeg su, od uspostavljanja višestranačkog sistema, postigli neslavne rekorde u blokadama lokalne skupštine, privremenim merama i vanrednim izlascima na izbore.

U aktuelnom mandatu nakon izbora u maju 2012. godine, nakon svega 4 meseca vladavine koalicije DS-SPS,JS- Preokret (SPO-LDP)-SVM, na vlast je došla „upodobljena“ koalicija SNS-SPS-DSS-URS. Uskoro im se pridružio i Savez vojvođanskih Mađara, a zbog unutarkoalicionog sukoba SPS-JS oko podele kolača vlasti, Jedinstvena Srbija opredelila se za neodređen status „opozicije koja kritikuje, ali ne ruši vlast“. Ipak, jedinstvenosti mandata, ovog puta, nije doprinela ni fleksibilnost pojedinih stranaka, ni ideološki nerazum(ljivi)ni savezi radi formiranja većine, već pre svega priličan broj „novajlija u vlasti“, čije su se zanimljive biografije otkrivale u skupštinskim prozivkama.

“Zanimljive” biografije – ćutanje je zlato 

Raznovrsna prekršajna i krivična dela: od preprodaje kradenih automobila i šverca do krađe struje i tona šećera, uobičajeni su vrhunac svake skupštinske rasprave u Kuli, uglavnom na relaciji JS-SNS i JS-SPS. Šef JS Dragutin Medojević, i sam vlasnik pravosnažne presude iz 2006. godine na dvosemečnu kaznu i godinu dana uslovno zbog krađe tone šećera u kocki, (donacije crvenačke šećerane KUD-u Kruščić), za skupštinskom govornicom pozivao je čelnike SNS Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića da provere „ko su im kulski prvaci i sa kim se druže“. „Pozvali su me iz centrale da predložim tri ugledna privrednika i jednog predstavnika lokalne samouprave da predstavljaju Kulu na jednom međunarodnom skupu investitora. Ljudi, bilo me je sramota. Rekao sam da nemam koga da pošaljem“, zaključio je svoje izlaganje o pojedinim kolegama Medojević.

Ugled i autoritet aktuelne vladajuće koalicije stavljen je pod znak pitanja i manje-više javnim nagađanjima o lokalnoj “vladi u hladu” kao centru moći van opštinske zgrade i kontrovezrnom biznismenu Nikoli Džombi kao „vladaru iz senke“ ili „onom čije se ime ne spominje glasno“. Gotovo plašljive insinuacije opozicije o neprimerenom autoritetu uticajnog pojedinca na aktuelne opštinare potvrdio je sam Džomba, inače bivši finansijer pokojnog FK Hajduk i veliki zakupac državne zemlje. Bez formalnog razloga, lokalni velmoža je svoj autoritet pokazao prisustvom na konferencijama za medije novoformirane većine na čelu sa SNS, a potom i aktivnim dolascima na sednice SO Kula koje je pratio okružen najvažnijim opštinskim funkcionerima. Vrhunac javne demonstracije uticaja pokazan je krajem prošle godine kada je vladajuća većina SNS-SPS-DSS-URS tokom hitne sednice naprasno povukla najavljeni Plan izdavanja pod zakup državnih oranica za 2012. i usvojila inicijativu „grupe zakupaca“ da im se, zbog štete od suše, produži zakup na 3 godine bez licitacije. U ime „grupe zakupaca“, čija je inicijativa stigla pred odbornike bez delovodnog broja, odbornicima se obratio Nikola Džomba, lično. Ovim je, tvrde upućeni, postalo jasno da lokalnom samoupravom ne upravljaju, barem ne samostalno, oni čija su imena u većini zaokružili birači opštine Kula na glasačkom listiću.

Lokalni političari, iz vlasti i opozicije, nerado zvanično komentarišu navodni uticaj pa i javne nastupe za skupštinskom govornicom„vladara iz senke“. Upravo zato, Velibor Milojičić (URS), zamenik predsednik opštine i glasnogovornik vladajuće koalicije pozvao je zlonamerne „da javno istupe i preciziraju svoje sumnje“. „Neka kažu ko i na koji način vrši uticaj i pritisak na opštinu. Koje su to odluke donete u korist Nikole Džombe? Ako nemaju petlje da javno progovore, neka ućute“, rekao je Milojičić.

Hronika jedne propasti 

kula investicije

Poziv investitorima zasad bez odziva

Da je ćutanje zlato vladajuća koalicija pokazala je i odlukom o prekidu direktnih prenosa sednica putem Radio Kule i TV Kule, nakon svega nekoliko meseci otkako su većinom glasova odbacili odluku o „medijskom mraku“ svojih prethodnika. I pored najava da će rad skupštine u ovom mandatu biti javan i transparentan, uz obrazloženje „da pojedini odbornici opozicije zloupotrebljavaju govornicu za maliciozne ocene i izjave čime narušavaju ugled skupštine i cele opštine“, odbornici većine glasali su za ukidanje direktnih prenosa.

I bez da ih o tome ne izveštavaju lokalni i nacionalni mediji, Kuljani znaju da su preživeli godine sunovrata lokalne industrije i da od svake vlasti očekuju da ostvare predizborne čarolije o „privlačenju investicija“ i „novim radnim mestima“, šta god to značilo. Od popisa 2002. godine do onog poslednjeg 2011. godine, broj stanovnika Kule smanjio se za više od 6.000 stanovnika. Uzroci osipanja stanovništva mogu se tražiti u uporednoj statistici srećnih 70-ih prošlog veka i 2012, jedne od loših godina.

Davne 1971. godine posao je imalo više od 11.000 građana, a četiri decenije kasnije manje od polovine ovog broja. U lokalnim fabrikama, sedamdesetih je radilo više od 5.000, a četiri decenije kasnije petostruko manje. Posledično, više od 600 novorođenčadi došlo je na svet 1971, a 2012. godine dvostruko manje – oko 320. Osiromašeni i obeshrabreni, Kuljani su i u periodu od 2008. do 2013. godine zabeležili neslavne bilanse padom sa 59. na 81. mesto prema republičkom rangu razvijenosti, ali i zaradom po glavi stanovnika koja je 2008. godine iznosila 60, a 2013. nešto više od 45 evra (podaci sa makroekonomija.org).

Iako se nekoliko koalicija smenilo na vlasti na talasu obećanja o velikom zaokretu, broj nezaposlenih je nastavio da raste i nakon što su gotovo sve fabrike u Kuli odavno zatvorile svoje kapije. U potrazi za poslom 2011. godine bilo je 5.539, pa iako je 2012. godine pao za stotinu, već ove godine, kao bumerang, porastao je na 5.964 (Bilten NSZ), više od 400 nego pre dve godine. Broj stvarno zaposlenih, računajući i one stalno sezonski angažovane ili u sivoj ekonomiji, varira od 5.000 do nešto više od 6.000. Njihova prosečna zarada u aprilu 2013. godine iznosila 36.270 dinara u neto iznosu čime se Kula, znatno ispod državnog proseka, rangirala na poslednjem mestu u Zapadnobačkom okrugu. Broj penzionera u Kuli iznosi 9.951.

Kao posledica, drastično je skočio broj onih koji su „progutali knedlu“ i pokucali na opštinska vrata, tražeći pomoć. Prema evidenciji Ministartva za socijalnu politiku, u januaru 2013. godine više od hiljadu porodica primilo je novčanu socijalnu pomoć. „Podatak da je iz opštinskog budžeta 2012. izdvojeno 1,5 miliona za kupovinu ogreva, a ove godine čak 3,5 miliona govori dovoljno. I sva ostala izdvajanja za socijalu drastično su povećana i ove godine iznosila su oko 70 miliona dinara“, objašnjava zamenik predsednika opštine Velibor Milojičić. Zanimljivo je da je četvorogodišnji Strateški plan socijalne zaštite istekao februara 2012. godine, a lokalna samouprava će u martu 2014. godine ponuditi revidiranu Strategiju razvoja Kule 2012-2020. koju su „pregazile“ godine svetske ekomonske krize.

Kasa plitka, jorgan tanak 

Negativna socijalna statistika, čini se, nije presudno uticala na kreatore godišnjih planova opštinskog budžeta, ali jeste na realni priliv novca u kasu. Iako tradicionalno krive svoje prethodnike za loše raspolaganje novcima, lokalni čelnici se, redom, „pružaju više nego što je jorgan dugačak“, služeći se višestrukim rebalansima tokom budžetske godine. Tako je u 2012. godini od planiranih prihoda u iznosu od 1,2, nakon samo 8 meseci usledio rebalans budžeta kojima su planirani prihodi povećani 1,4 milijardi dinara. Završnim računom konstatovan je priliv od 984.500.000 dinara. Budžet koji je u avgustu 2012. godine, neposredno pre upodobljavanja, usvojila koalicija na čelu sa DS, Velibor Milojičić (URS), aktuelni zamenik predsednika opštine kritikovao je rečima :„Nemoguće je da neko misli da će prihodi u naredna 4 meseca biti jednaki onima koji su se slili u kasu u prethodnih 8 meseci i da su predviđanja da će ova godina biti bolja od prošle, kada su godišnji prihodi iznosili nešto preko 950 miliona dinara“, ali to nije predstavljalo smetnju nekoliko meseci kasnije vladajuća koalicija SNS-SPS-DSS-URS usvoji još jedan optimističan budžet za 2013. godini. Periodični izveštaji o izvršenju kulskog budžeta nisu dostupni na internetskoj prezentaciji pa je nemoguće pratiti raskorak između lepih želja iz Plana o budžetu i stvarnosti. Realni priliv novca u opštinsku kasu pokazao je ove godine drastičan pad prihoda od poreza na zarade, praćen rastom socijalnih davanja.

U odnosu na prošlu godinu, kada je porez na zarade prihodovao 399 miliona dinara, za devet meseci 2013. godine u opštinsku kasu slilo se tek 260 miliona dinara. Razlog leži delimično u smanjenju poreske osnovice, ali i u konstantno rastućem broju nezaposlenih. Konačno, plan budžeta za 2014. godinu, najavljuju u lokalnoj samoupravi, biće surovo realan. „Za deset meseci ove godine priliv u budžet iznosio je 856 miliona dinara. Mogu da najavim da će budžet za 2014. godinu biti za preko 100 miliona dinara manji i u prihodima i u rashodima.Nemamo prostora za optimizam, već za realno sagledavanje situacije. Zaposlenima u administraciji plate idu dole minimum 10 odsto, a to je najmanje što možemo da uradimo kako bismo sačuvali sva radna mesta“, rekao je Velibor Milojičić (URS), zamenik predsednika opštine.

Vladajuća koalicija je odlučna u nameri da budžet za narednu godinu „kroji“ bez „ružičastih naočara“, pa je, objašnjava Milojičić, izgubljene i smanjene prihode neće nadoknatiti ni nova Odluka o porezu na imovinu. „Istina je da i najbolja naplata pokriva tek oko 30 odsto manjka u prihodima na porez od zarada. Ipak, računamo da će poboljšanje evidenciji obveznika povećati prihod na oko 30 miliona dinara. Primera radi, u privatnom vlasništvu je oko 20 hiljada hektara zemlje koja bi trebalo da rezultira sa 12,5 miliona dinara prihoda“ , kaže Milojičić.

S druge strane, opozicija je, kritikujući poreske osnovice, podsetila lokalne čelnike da se u najavljenoj „borbi za radna mesta zaposlenih u javnom sektoru“ ne vodi borba protiv građana. “Vlast koja se opredelila za srednju poresku osnovicu od 0,05 umesto minimalne od 0,03 odsto nije sagledala socijalnu sliku u Kuli, niti se osvrnula na odluke okolnih opština. Nije sporno da se izglasa odluka, ali je pitanje da li imamo od koga da naplatimo porez. Jedna ovakva odluka bi u svakoj skupštini sa razvijenom društvenom svešću izazavala dugu i konstruktivnu raspravu. Lomila bi se koplja oko svakog procenta. To što je njeno usvajanje trajalo koliko i podizanje dva prsta govori da je većina odbornika zaboravila čije interese zastupa“, rekao je Nenad Trbović (SPO) pozivajući opštinare da izgubljene prihode potraže u smanjenju nadoknada članovima nadzornih odbora, radnih tela i komisija, a ne u džepu građana.

Kula Dragan Trifunovic

Predsednik opštine Dragan Trifunović

O plitkoj kasi iz koja servisira tek osnovne potrebe ponajbolje govori spisak „kapitalnih izdataka“ koje je nabrojao predsednik opštine Dragan Trifunović (SNS) za lokalni list Kulska komuna: 11 miliona dinara za izgradnju bunara pijaće vode u Crvenki, 4,9 miliona dinara za izgradnju novih kotlarnica u OŠ „Vuk Karadžić“ u Crvenki i ondašnjem Domu kulture, za sanaciju krova opštinske zgrade u vrednosti 3,3 miliona dinara, itd. S druge strane, aktuelna vlast na čijoj je liste prioriteta „štednja“, oglasila je krajem novembra prodaju „starog“ službenog automobila i kupovinu dva nova. Inače, opštinari su sredinom 2013. godine pokrenuli postupak javne nabavke kupovine dva polovna automobila, ali je ona ubrzo obustavljena. Stari automobil je pežo 406 iz 2002. godine i ponuđen je na prodaju neposrednom pogodbom po procenjenoj ceni od nešto više od 350 hiljada dinara. Istovremeno je oglašena kupovina dve nove škode fabije čija se cena kreće između 9,120 – 14,328 evra.

Kupovina novog a ne starog, kažu u lokalnoj samoupravi, zapravo je mera štednje. „Novi automobili će trošiti gas, pa ćemo potrošnju goriva dvostruko smanjiti u odnosu na pežo. Istina je da smo tokom ove godine smanjili potrošnju goriva na 2,5 miliona dinara što je za 1,4 miliona manje u odnosu na prethodnu vlast“, objasnio je zamenik predsednika opštine.

O javnim nabavkama i najpovoljnijim ponuđačima iz skupštinskih klupa

Iako je aktuelna vladajuća koalicija rad opštinske Komisije za javne nabavke učinila transparentnim objavljivanjem oglasa i ponekih zaključenih ugovora na zvaničnoj stranici www.kula.rs, i dalje postoje sumnje da su neki najpovoljniji ponuđači, prvenstveno, oni podobni. Među primerima je ugovor o godišnjem „punjenju tonera za štampače“ iz aprila ove godine (http://www.vibilia.rs/vibilia_new.php?page=pobednik_article&ID=24256&lang=sr) vredan 284.350 dinara koji je Opštinska uprava sklopila sa preduzećem Crvenka net d.o.o, vlasnika Aleksandra Arvaija, odbornika URS-a u SO Kula i doskorašnjeg predsednika opštinske komisije za budžet i finansije. Nagađanja o navodnoj političkoj pozadini pokrenule su i javne nabavke o radovima na pristupnum putu i uređenju smetlišta i kupovini građevinskog materijala koje je JKP Komunalac, tokom aprila i maja ove godine, sklopio sa preduzećem Molimentum ukupne vrednosti oko 4,7 miliona dinara. Navodno, ovo preduzeće je, kao podizvođač, angažovano i na uređenju radne zone u bloku 66. Inače, prema podacima Agencije za privredne registre „Molimentum“ ima jednog zaposlenog. Spekulacije da je jedini zaposleni u ovom preduzeću u rodbinskim odnosima sa šefom odborničke grupe SNS, u lokalnoj samoupravi nisu želeli da komentarišu.

Zanimljivo, javno prozivana agencija Star master za fizičko tehničko-obezbeđenje čije su astronomske cene usluga i sumnjivo dobijanje posla sa budžetskim korisnicima bile na jedna od glavnih postizbornih optužbi SNS na račun svojih prethodnika, zadržale su status omiljenih ponuđača iz oblasti bezbednosti. Iako su iz vladajuće koalicije optuživali da je „agencija koja je izbacivala novinare iz skupštinske sale“ za period od februara 2011. godine do oktobra 2012. iz kulskog budžeta inkasirale više od 15 miliona dinara, lokalna samouprava je sa istom agencijom sklopila ugovor za Usluge fizičko-tehničkog obezbeđenja objekata PU Bambi Kula, osnovnih i srednjih škola na teritoriji opštine, zgrade opštine Kula i Omladinskog doma za 2013. godinu. Ugovor je vredan 2,8 miliona dinara bez PDV-a, a ova javna nabavka nije objavljena na zvaničnoj prezentaciji kula.rs.

Podeljena mišljenja u skupštini ove godine izazvala je odluka lokalne samouprave da po ceni od 17 miliona dinara otkupi 3. sprat i postane vlasnik kompletne opštinske zgrade. Dok su se predstavnici vlasti pravdali da ih je vlasnik sprata DDOR ucenio mesečnom kirijom od 2.200 evra, opozicija je iznela sumnju u tržišnu realnost milionske svote za četvrtinu opštinske zgrade, kao i u pozadinu dogovora čelnika opštine sa Mauricijom Serafinijem, pomoćnikom generalnog direktora DDOR-a da koji je prilikom potpisivanja kupoprodajnog ugovora Rukometnom klubu Crvenka donirao 750 hiljada dinara. Neočekivana donacija otvorila je polemiku o motivu velikodušnosti.

Eldorado za investitore kojih nema 

kula investicije2

Katalog za investitore je spreman, ali…

Retke su opštine u Vojvodini koje su, u surovom takmičenju za nova radna mesta, potencijalnim investitorima u prilici da ponude najraznovsniji katalog „krova na glavom“. Propast lokalnih fabrika pretvorena je u „braunfild“ potencijal kapaciteta od čak 30.000 metara kvadratnih, spremnih po principu „ključ u ruke“ za pokretanje proizvodnje. Pogoni u fabrikama Eterna, Kulski štofovi ad, Kramer, Istra u odličnom su stanju, raspolažu priključcima za struju, vodu i gas, kanalizacijom, telefonom i internetom.

Za one izbirljive, opština je, zaduživši se kreditom od 80 miliona dinara, pripremila industrijsku zonu od 85 hektara na putu Vrbas-Kula. Komunalno i infrastrukturno opremljena je parcelu od 20 hektara. Osim oslobađanja od taksi za uređenje i korišćenje građevinskog zemljišta, velikodušnost lokalnih vlasti pokazana je i kroz oslobođenje komunalne takse za isticanje naziva firme i „ekološku“ taksu u čak naredne dve godine. Ipak, optimističke najave početkom 2012. godine o investitorima koji će uskoro otvoriti i do 500 novih radnih mesta, završile su prilično neslavno. Da li su kulski čelnici svaki obilazak zainteresovanih investitora preuranjeno proslavljali kao završen posao, tek najavljeno otvaranje dva pogona u fabrici armatura Istra nikad nije realizovano. Nemačka kompanija za proizvodnju hrane za kućne ljubimce nikada nije dostavila bankarske garancije, francuska firma za proizvodnju delova za kamione nije započela radove. U novoj industrijskoj zoni, italijanska kompanija Mateo, proizvođač delova za autoindustriju, uplatila je, početkom ove godine, depozit od 20 odsto za zemljište vredno 6 miliona dinara i ishodovala lokacijsku dozvolu, ali radovi na izgradnji novog pogona za proizvodnju obuće planirani najkasnije na proleće 2012. godine, do danas nisu počeli.

Neispunjenim očekivanjima Kuljana sa investitorima tu nije kraj. Krajem 2011. godine, 75 Sivčana počelo je da radi u novootvorenom pogonu Andres &bdrp za proizvodnju sportske odeće za brendove Nes Sportswear i Eurosport. Međutim, za manje od godinu dana umesto najavljivanih novih radnih mesta, usledili su otkazi i to kao odgovor na štrajk zaposlenih zbog neredovnih i niskih plata. Lokalna samouprava koja je uoči otvaranja pogona prigrlila zasluge za dolazak slovenačkog investitora, na loše vesti iz novootvorenog pogona odgovorila je pravdanjem da je „opština bila samo posrednik između investitora, pokrajinskog sekretarijata i Nacionalne službe za zapošljavanje“. Poslodavac koji je ostvario pravo na subvencije od 2.200 evra na novootvoreno radno mesto, uz uslov da ga u radnom odnosu zadrži minimum dve godine, većini zaposlenih uručio je otkaze pre isteka roka, a u međuvremenu sivački pogon, kako nezvanično saznajemo, preuzela je firma Sailing Fashion.

Poljoprivreda kao jedina realna šansa 

Zašto je prednost data ulaganju u industrijske zone, a ne razvoju poljoprivrede, pitanje je na koje Goran Živkov iz konsultatske kuće SEEDEV nema odgovor. Nedavno završena studija razvojnih prednosti opština zapadnobačkog okruga SEEDEV-a pokazala je da su razvojne šanse Kule upravo i prvenstveno u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji. O 450 hektara predviđenih industrijskih zona i milionskim ulaganjima u radnu zonu blok 66 od 85 hektara na putu Vrbas- Kula, Živkov kaže: „Ne mogu da tvrdim da je to pogrešno. Ko zna? Po principu da ‘ako želite da učestvujete u izvlačenju morate kupiti loz’, veliki broj opština se opredelio da ulaže u industrijske zone. Taj trend je prisutan u celom regionu, pa potencijalni investitori imaju pozamašan izbor. Mnogi lokalni čelnici zaboravljaju da je njihova opština jedna od desetina koje investitori uzimaju u razmatanje za nove pogone i tu nema garancije. Zato je važno iskoristiti postojeće potencijale, a u Kuli su to oranice. Prvenstveno sivačka Bačka koja raspolaže sa 3.500 hektara najbolje zemlje i fabrika smrznutog povrća ABC Food u Ruskom Krsturu koja osim oranica ima i kompletnu logistiku u seoskim proizvođačima“, objašnjava Živkov. Oba preduzeća sa primarnom poljoprivrednom proizvodnjim neslavno su prošla privatizaciju: ABC Food u stečaju, a Bačka sa raskidom kupoprodajnog ugovora sa bivšim vlasnikom Miletom Jerkovićem.

Inače, u Kuli postoji 2.200 poljoprivrednih gazdinstava. Aktivno ih je 500. Opština raspolaže sa više od 43 hiljade hektara plodnih oranica od kojih je 1.287 hektara u državnom vlasništvu. Ove godine, kulski paori licitirali su državne oranice po početnoj ceni od 23.000 dinara za tzv. „gornji teren“ na Telečkoj visoravni, do 25.000 dinara za „donji teren“, dok su pašnjaci i livade licitirani po početnoj ceni od 5.000 dinara za hektar. Inače, ovogodišnjoj licitaciji, da podsetimo, prethodilo je usvajanje inicijative „grupe zakupaca“ u SO Kula da „zbog štete od suše budu postojeći zakupci oslobođeni plaćanja zakupa i da im se produži zakup na tri godine bez licitacije“. Upravo, vođeni odborničkom odlukom, „grupa zakupaca“ optužena je od strane sivačkih paora da je decembra 2012. uzurpirala oko 200 hektara sivačke zemlje. “Državnu zemlju u sivačkom ataru, koja još nije izlicitirana, ove jeseni uzorali su i zasejali pšenicom crvenački tajkuni, čije interese brani lokalna vlast u Kuli. Ukoliko izostane i reakcija poljoprivredne inspekcije i resornog ministarstva, uzurpirane parcele ćemo preorati jer na njih polažemo više prava pošto se nalaze u našoj katastarskoj opštini”, tvrdili su sivački paori. Njihovu inicijativu da SO Kula formira komisiju koja će utvrditi ko su uzurpatori sivačkih oranica, vladajuća većina na čelu sa SNS je odbila.

Crvenka: Separatisti od nevolje 

Kula Crvenka

Crvenka: Virus lokal-separatizma

Nesvakidašnji fenomen lokal-separatizma, iniciran još 2004. godine kada se 67 odsto meštana Crvenke referendumski izjasnilo za otcepljenje od opštinskog centra u Kuli, početkom 2013. godine oni koji crtaju mape novih prosperitetnijih opština pojavili su se u Sivcu, a potom i u Liparu i Kruščiću. Najpre, na februarskim izborima za novi Savet Mesne zajednice u Sivcu je kandidovana lista „Za opštinu Sivac“ čiji je nosilac Radomir Vuković svoju ideju branio nepravednom finansijskom računicom prema kojoj selo sa gotovo polovinom državnih oranica u svom ataru od oko 40 miliona koliki su prihodi od godišnjeg zakupa, dobija svega oko 2 miliona za finansiranje rada mesne zajednice.

Slična računica zagovara se već gotovo punu deceniju i u Crvenki. Inicijator „opštine Crvenka“ i bivši predsednik MZ Crvenka Hercen Radonjić tvrdi da Kula živi na grbači privredno likvidne Crvenke. „Crvenčani, prvenstveno zaposleni u Fabrici šećera Crvenka i Fabrici keksa Jafa, privređuju u opštinsku kasu koliko stanovnici Kule, Ruskog Krstura, Lipara, Kruščića i Sivca – zajedno“, tvrdi Radonjić koji je zbog svog višegodišnjeg zagovaranja ideje o opštini zaradio titulu crvenačkog šerifa.

Crvenčani su 2004. godine doneli još jednu odluku mimo opštinskog centra, i to o uređenju dela atara na potezu putu Crvenke i Nove Crvenke u turističko-rekreativnu zonu. Slučaj izletišta Potok postaće kamen spoticanja i višegodišnjeg prepucavanja na relaciji opština-mesna zajednica. Dok se crvenački šerif uporno pozivao na Prostorni plan opštine Kula iz 1984, a potom i 2006. godine kojim je na ovom prostoru predviđena zelena površina, vladajuće koalicije u opštini, od one na čelu sa SRS a potom i DS, u nekoliko navrata su već uređeno izletište površine od preko 90 hektara nudile kao poljoprivredno zemljište pod zakup. Porazom GG „Cepaj za opštinu Crvenka“ na februarskim izborima, okončana je osmogodišnja vladavina crvenačkog šerifa, a većinu u Savetu MZ Crvenka formirali su eksponenti aktuelne vladajuće koalicije. Odričući se od „nezakonitog uzurpiranja državne zemlje“ svojih prethodnika, izletište sa dva veštačka jezera, uređenim objektima i solarnom rasvetom – investicija vredna gotovo 20 miliona dinara finansiranih mahom iz sredstava samodoprinosa – prepuštena je zubu vremena i kradljivcima u pohodu na električne kablove, ugostiteljski inventar i sekundarne sirovine.

„Otcepljenje od Kule“ ultimativno je, po prvi put marta 2013., pomenuto i u Liparu i Kruščiću. Meštani ova dva sela pobunili su se zbog odluke da komunalne usluge (vodosnabdevanje, odnošenje smeća i posmrtne usluge) pređu sa mesnih zajednica u nadležnost komunalnih preduzeća JKP Komunalc u Kuli i JKP Vodovod u Crvenki. Glavni razlog da „po cenu otcepljenja“ ne prihvate ovakvu odluku Kule leži u računici da će postojeću komunalnu infrastrukturu, koju su izgradili privatnim donacijama i izdvajanjem za samodoprinos, prepustiti preduzećima u Kuli i Crvenki. „Njima ćemo usluge plaćati dvostruko, a taj novac više neće završavati u seoskoj kasi, već za plate zaposlenih u Kuli i Crvenki. Sutra će ta preduzeća privatizovati, a time će i naša imovina preći u tuđe ruke bez da selo ima ikakve koristi“, objasnio je Slobodan Rajačić, inicijator protesta Liparčana. Protesti nekoliko stotina meštana sela rezultirali su odlukom lokalne samouprave da martovsku Odluku o komunalnim delatnostima odloži za kraj tekuće godine, a meštani Lipara izdejstvovali su i raspuštanje saveta mesne zajednice u kojem su, kažu, „sedeli predstavnici stranaka, a ne sela“.

kula nikola dzomba

Navratio: Nikola Džomba (levo) u Skupštini opštine

Straža nad vodovodnom mrežom, grobljanskom kapelom i smećem u Liparu, smatraju upućeni, poslednja je linija odbrane onoga što su građani, svojim novcem i izdvajanjem za samodoprinos, finansirali. „Propala privatizacija, rasprodaja fabričkih mašina u staro gvožđe, pa prekrajanje izborne volje, nepotizam i stranačko zapošljavanje – povukli su jasnu crtu između građana i njihovih lokalnih predstavnika. Ono po čemu će građani pamtiti ovaj mandat je svojevrsna strahovlada jednog čoveka čije ime, iz straha, ne izgovaraju ni vlast, ni opozicija. Niko ne želi javno da postavi pitanje njegove formalne uloge tokom posete ministra lokalne samouprave i regionalnog razvoja famoznoj industrijskoj zoni? S druge strane, predsednik opštine svoja retka izlaganja počinje rečima „ja nisam političar“ i novinare upućuje na svog zamenika. Sve ukazuje da je aktuelna vlast sastavljena od eksponenanta pojedinca i stoji pitanje da li Vučić, koji je najavio čistku u redovima stranke, zna ko u ime SNS vlada Kulom“, kaže lokalni novinar koji je, iz poznatih razloga želeo da ostane anoniman. Takođe anonimno, pod pečatom OO DS Kula i bez navedenih imena, javnosti je upućeno saopštenje o neprimerenom zapošljavanju najbližih srodnika pojedinih funkcionera aktuelne vlasti koje je jedan od lokalnih novinara nazvao „suzbijanjem nezaposlenosti do poslednje šurnjaje“.

Inače, u ulozi medijskih posrednika između građana i vlasti, osim nekolicine dopisnika nacionalnih listova, rade privatna TV Kula i JP Radio Kula i list Kulska komuna koje je, nakon raskinute privatizacije, u nadležnosti Agencije za privatizaciju. Od nešto više od 4 miliona dinara namenjenih za finansiranje medija, većinu ovih sredstava dobija nekadašnje javno preduzeće, s obzirom da se javne nabavke raspisuju „za usluge izveštavanja na jezicima nacionalnih manjina“ koje Radio Kula i Kulska komuna, inače, pokrivaju.

Ranka Ivanoska