KOVIN: Opština sa neiskorištenim prednostima

Za razliku od svih lokalnih samouprava u Vojvodini, opštinu Kovin za nekoliko meseci očekuju redovni lokalni izbori, pošto aktuelnoj vlasti početkom aprila ističe četvorogodišnji mandat. Naime, vanredni izbori u ovoj opštini održani su 2009. godine, jer prethodna gradska vlast, koju su činili odbornici Srpske radikalne stranke i Grupe građana „Preporod“, nije više od tri meseca tokom 2008. uspela da održi sednicu lokalnog parlamenta, pa je Vlada Srbije u Kovinu u novembru te godine uvela privremene mere. Razlog za krizu vlasti bila je podela unutar radikala, jer se veći deo odbornika opredelio da pređe u tada tek osnovanu Srpsku naprednu stranku.

Nakon pola godine upravljanja Privremenog organa, na čijem čelu je bio aktuelni predsednik opštine Slavko Branković, lokalni izbori u Kovinu doneli su vlast čiju okosnicu do dana današnjeg čine Demokratska stranka sa 15 odbornika i koalicija Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije sa devet odbornika. U vlasti se našlo mesta i za odbornike Saveza vojvođanskih Mađara i Partiju ujedinjenih penzionera Srbije, a skupštinsku većinu podržavaju i odbornici Demokratske stranke Srbije i Srpskog pokreta obnove. Iako su imali komotnu odborničku većinu u lokalnom parlamentu koji broji 45 mesta, demokrate i socijalisti su se u jednom momentu odlučili na pomalo čudan potez da u opštinsku vlast prime i sedam odbornika naprednjaka.

Vlast u kojoj su bili socijalisti, naprednjaci i demokrate funkcionisala je nešto više od dve godine, odnosno do mometa kada kovinski DS i SNS nisu mogli više da se istrpe pa je vladajućoj koaliciji prišla pomenuta Grupa građana „Preporod“, sa svojih deset odbornika. Prema tvrdnji čelnika opštine, odluka da se pojača ionako stabilna skupštinska većina ponovo je bila želja da opštinom upravlja što šira koalicija, koju u ovom slučaju podržavaju dve trećine odbornika SO Kovin. GG „Preporod“ aktivna je u političkom životu Kovina bezmalo deset godina, a na njenom čelu je direktor kovinske kompanije „Utva silosi“ Sava Krstić. On je od 2006. do 2008. godine bio i predsednik opštine.

Aktuelni predsednik opštine Slavko Branković (DS) rekao je za Autonomiju da može biti zadovoljan urađenim za poslednje četiri godine. “Dobrom saradnjom sa višim nivoima vlasti i sopstvenim budžetom uradili smo dosta na poboljšanju opštinske infrastrukture i poslednjih godina uložili oko 800 miliona dinara. Asfaltirane su ulice, nastavljeno je postavljanje kanalizacije, urađeno stotinak kilometara atarskih puteva, izmuljeno oko 130 kilometara kanalske mreže, a izgrađene su i tri stambene zgrade za izbegla i interno raseljena lica i socijalno ugrožene porodice“, naveo je Branković.

Zamenik predsednika opštine Blagoje Bogdanović (SPS) takođe je mišljenja da je vlast dosta uradila na uređenju komunalne infrastrukture i postigla više nego ikada. „Ali narod ne živi od komunalne infrastrukture. Ove godine smo imali oko 1.500 zahteva za jednokratnu socijalnu pomoć. Ako nema zapošljavanja, posla i imovine ljudi su osuđeni na muku koju moraju da istrpe i prava je umetnost preživeti sa nekoliko hiljada dinara socijalne pomoći, a u Kovinu tako živi svaka deseta porodica“, rekao je Bogdanović, koji smatra da nije bilo dovoljno sluha za privlačenje investicija u Kovin i da bi u suprotnom danas situacija bila drugačija.

Jedan od osnivača SNS-a u Kovinu i odbornik te stranke Tihomir Vukosavljević mišljenja je da je za sve kriva aktuelna vlast, jer nije bila sposobna da bolje uporavlja opštinom. „Ništa nije sprovedeno od onog što smo se dogovorili sa DS-om kada smo ušli u opštinsku vlast. Uoči izbora zaposlili su mnogo ljudi u admnistraciji, tako da u opštinskim kancelarijama više nema slobodnog mesta, dok proizvodni kapaciteti u opštini istovremeno ne rade. U aktuelnoj vlasti su ljudi koji nisu radili u privredi i samo su želeli da imaju duplo veće plate. Ovde se manipuliše sa državnom zemljom na licitacijama, mnoge firme su propale, poljoprivreda je pukla iako smo pretežno poljoprivredni kraj“, rekao je Vukosavljević. Na konstataciju da je SNS bio dve godine u vlasti i da je stranka bila u prilici da stanje menja, odgovorio je da su i tada kritkovali sve što nije valjalo u opštini pa i rad svojih kadrova.

Investicije rak-rana opštine Kovin

Za poslednjih 12 godina u opštini Kovin nije realizovana nijedna značajnija investicija. U strankama okrivljuju jedni druge za takvo stanje, ali ako se pogleda period vladanja u Kovinu u poslednjih 12 godina lako se može videti da su svi imali priliku da nešto urade. Od 2000. naovamo opštinsku vlast vodili su SPS, DS, SRS i GG „Preporod“, a većim delom mandata aktuelne vlasti po prvi put bili su i naprednjaci. Ove četiri političke organizacije, bez radikala, mogu da računaju i na veću podršku građana na predtojećim izborima i gotovo su sigurno neki od njih viđeni u narednoj vlasti.

Slavko Branković ne beži od ove sumorne činjenice i kao jedan od načina da se izađe iz investicionog ćorsokaka vidi izgradnju industrijske zone. „Izgradnja industrijske zone pored magistralnog puta M-24 i u blizini Dunava je naš prioritet u ovoj godini. Investicija prelazi 200 miliona dinara i već je trebalo da bude realizovana, ali su je teškoće u poslovanju Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine usporile. U budžetu imamo oko 70 miliona dinara za kapitalna ulaganja, a sa sredstvama od budžetskog suficita i više od 100 miliona. Projekat je dobro osmišljen i predviđa opremanje oko 20 parcela od po hektar, sa svom potrebnom komunalnom infrastrukturom, saobraćajnicom i rasvetom“, rekao je Branković ne isključujući mogućnost da realizacija projekta ipak sačeka završetak lokalnih izbora.

Blagoje Bogdanović smatra da je opštinski budžet od oko milijardu dinara mali za ovako velike projekte. „Mi planiramo da izgradimo industrijsku zonu kako bi privukli investitore, ali zbog poteškoća u radu Fonda za kapitalna ulaganja ovaj projekat nismo započeli, kao ni izgradnju fabrike vode u Bavaništu, koje još uvek u 21. veku nema vodovod, iako u mestu živi 7.000 ljudi. Perspektive Kovina su velike samo su nam potrebni ljudi sa vizijom i slobodom. Ne trebaju da se prihvataju funkcije oni koji nemaju petlju i plaše se policije na svakom koraku“, bio je kategoričan svojevremeno prvi čovek Kovina i poručio da „dok su čisti prsti i obrazi, niko ne treba da se plaši ničega“.

Tihomir Vukosavljević smatra da opštinski budžet i nije tako mali i da bi se dugoročnim planiranjem moglo postići mnogo više. „I dok nije bilo industrijske zone bilo je industrije u Kovinu. Imamo jako dobar geostrateški položaj, ali su mnogi projekti započeti i nikada nisu završeni. Imam utisak da se stvari ovde dešavaju samo pred izbore. Mi možemo i da završimo industrijsku zonu, ali je to džabe jer ljudi nemaju šta da jedu. Problem je što nema dugoročnog planiranja, a najveći problem kod dela ljudi je što je njihov najveći kvalitet to što su članovi stranke“, rekao je Vukosavljević i dodao da se slična stvar dogodila i lokalnom SNS-u nakon izbora Tomislava Nikolića za predsednika Srbije.

Gde se sve može ulagati

Opština Kovin, pored dobrog geostrateškog položaja, ima i nekoliko zanimljivih lokacija za ulaganje. Opština je već sedam godina u pregovorima oko izgradnje luke na Dunavu, veoma privlačna je lokacija na kojoj se nalazi vojni aerodrom sa velikom parcelom poljoprivrednog zemljišta, postojeća marina takođe traži ulagača, a opština nudi i desetak lokacija na kojima se nalaze pogoni preduzeća u stečaju pogodnih za takozvane braunfild investicije. Od svih gorepomenutih mogućnosti nije iskorištena nijedna i ovo će neminovno biti najveći izazov svakoj narednoj opštinskoj vlasti. Prema najavi opštinskih čelnika, u ovom trenutnku je jedino izvesno da će na vetropolju u mestu Mramorak na proleće početi izgradnja bloka kapaciteta 280 megavata.

Predsednik opštine je u razgovoru za Autnomniju istakao da su sva pitanja o aerodromu u vezi sa Ministarstvom odbrane. „Interesenata je bilo za korišćenje piste i eventulno kargo-prevoz. Međutim, to je strateški važan objekat za vojsku i ona daje konačnu reč o tome. Prostornim planom predviđen je i prostor za izgradnju luke. Imali smo potencijalnog ruskog investitora od 2005. godine, koji se sada ponovo javio, i mi planiramo da ga uputimo na nadležno republičko ministarstvo. Marina je u fazi izrade detaljne regulacije prostora i bilo je određenih interesovanja investitora. Ona je zimovnik, sa dosta dobro urađenim šetalištem, pontonima i privezima, ali dok ne uradimo planske aktivnosti, ne možemo ulaziti ni u kakve ozbiljnije priče“, rekao je Branković.

Prema njegovoj oceni, privredna slika opštine nije na zadovoljavajućem nivou i osim „Panfarme“ i „Utve“, nema mnogo firmi koje rade dobro. „Dosta firmi je loše prošlo na poslednjim privatizacijama, ali i pored toga nemamo tako lošu sliku nezaposlenosti, jer se svih ovih godina ta cifra kreće oko 3.000 ljudi bez posla. Iz tog razloga, u Kovinu je neka srednja slika“, rekao je Branković i konstatovao da i pored angažovanja opštine da potencijalnim investitorima kroz Katalog braunfild investicija ponudi lokacije za ulaganje, ovaj trud nije dao konkretne rezultate. „Lokacije su zanimljive, posebno preduzeća ’Beko’, koja će se naći na licitaciji krajem januara, ali do sada nismo imali nijednu takvu investiciju“, konstatovao je Branković.

Njegov zamenik Blagoje Bogdanović potpisao je ugovor za izgradnju luke na Dunavu sa pomenutom ruskom kompanijom davne 2005. godine kada je bio predsednik opštine. On tvrdi da je posao u međuvremenu stao, dobrim delom i zbog činjenice da su se u Kovinu dešavale česte promene vlasti i lokalni izbori. „Međutim, investitori su se sada ponovo javili sa planom da investiraju više od 500 miliona evra u izgradnju luke. Oni će doći za mesec dana da razgovaraju, ali ja sam ih savetovao da idu najpre u Vladu Srbije, jer ovde zbog blizine izbora trenutno ne postoji volja za ovu investiciju“, ocenio je Branković.

Uz nadu da će se Kovin u narednom periodu „malo otvoriti prema svetu kao opština“, Bogdanović je napomenuo da je imao pregovore i sa kineskim i ruskim delegacijama o izgradnji dva bloka termoelektrane kapaciteta 350 megavata, koja bi se naslanjala na nalazište uglja koje ekploatiše rudnik „Kovin“ i ovaj energent bi mogli da koriste narednih 30 godina. Prema njegovim rečima, u opštini postoje i dva nalazišta nafte, ali se ona ne koriste jer je nafta gušća i nezgodna je za preradu. Međutim, kako tvrdi, postoje uverenja iz NIS-a da će nastaviti dalja istraživanja ovih bušotina.

Bogdanović tvrdi da postoji ozbiljan investitor koji želi da preuzme aerodrom. „Belgijski investitor zainteresovan je za uzimanje pod zakup aorodroma i postojećih 500 hektara poljoprivrenog zemljišta, gde bi razvio proizvodnju organske hrane i korstio pistu u kargo svrhe. Ovakvi programi mogu vrlo lako, uz dobru saradnju sa državom, da se aktiviraju. Zbog toga vidim prednost u novim lokalnim izborima, kako bi došli neki sveži ljudi koji će malo podići ovu opštinu, koja je pala duboko ispod nulte tačke“, smatra Bogdanović.

Tihomir Vukosavljevic, odbornik, SNSTihomir Vukosavljević smatra da je po pitanju izgradnje luke „sve na dugom štapu“ i pita se zašto se toliko čeka. „Problem su tu i nerešeni imovinsko-pravni odnosi o čemu se i ne govori“, rekao je on i dodao da je šteta što u opštini niko nema viziju budućnosti vojnog aerodroma i zemljišta kojim upravlja Vojna ustanova Dedinje, u kojoj je i on zaposlen kao agronom. „Šteta je što za ovu ustanovu niko nema viziju. Pored 368 hektara obradive zemlje, ima još oko 150 hektara ledina i šuma i kasarna u kojoj nema vojske. Opština bi trebalo da stvori uslove da ovo neko preuzme“, kazao je odbornik SNS-a.

Vukosavljević smatra da budžet opštine za 2013. godinu, iako naznačen kao socijalni, i nije tako mali jer je na raspolaganju skoro milijarda dinara. „To nisu male pare, ali se novac ulaže u suštini da bi se drpale pare. Uskoro u mesnim zajednicama ističe i mesni samodoprinos tako da će biti jako teško. Mi od odgovornosti ne želimo da bežimo. Kao stranka smo za ove tri godine sazreli i samo želimo da ovakvu vlast sklonimo. U svim strankama u Kovinu ima poštenih i dobrih ljudi i mi ćemo raditi sa svima koji budu podržali naše ideje, kako bi građanima Kovina bilo bolje“, rekao je on.

Komunalni sistem funkcioniše preko dva poreduzeća

Kovin uglavnom ima kanalizaciju, a samo pojedini delovi obodnih ulica su ostali nerešeni. Opština je potpuno gasifikovana i toplana koristi ovaj energent za snabdevanje građana toplotnom energijom. Poput mnogih manjih opština u Vojvodini, komunalni sistem u Kovinu funkcioniše preko malog broja javnih preduzeća, a u slučaju ove južnobanatske opštine čine ga „Kovinski komunalac“ i „Kovin gas“. I dok sam naziv govori o delatnosti drugopomenutog, „Kovinski komunalac“ pokriva gotovo sve komunalne delatnosti koje su u ingerenciji opštine, a vrlo brzo preuzeće i brigu o azilu za pse koji će biti otvoren do lokalnih izbora. Naprednjaci smatraju da je ovo komunalno preduzeće poligon za zapošljavanje politički podobnih i dobra prilika za razne malverzacije, a predstavnici vlasti su podeljenog mišljenja.

Prema rečima Slavka Brankovića, u pomenutom preduzeću trenutno je previše zaposlenih zbog čega ono zavisi od dotacija opštine. „U ’Kovinskom komunalcu’ je malo predimenzionisan broj zaposlenih i trenutno ih je oko 180, ali će oko 20 ljudi biti zaposleno u azilu za pse lutalice. Po odluci o budžetu oni dobijaju oko 18 miliona dotacija, jer bi bez tih para teško mogli da funkcionišu. ’Kovin gas’ ima oko 30 zaposlenih i oni ni približno nemaju te probleme, a preduzeće radi bez dotacija opštine“, rekao je Branković.

Blagoje Bogdanović tvrdi da je problem nastao nakon 2000. godine, od kada je za samo 12 godina promenjeno desetak direktora u „Kovinskom komunalcu“. „Naša javna preduzeća su uništena nakon 2000. godine. Lično sam bio direktor ’Kovinskog komunalca’ koji je nekada obavljalo sve komunalne delatnosti i mogao je da se izdržava sopstvenim sredstvima, bez ičije pomoći. Nažalost, promenjeno je desetak direktora od tada, bilo je raznih malverzacija i preduzeće je dovedeno na rub egzistencije. Mnogo smo dali subvencija tom preduzeću, za direktora postavili mladog nestranačkog stručnjaka i nadam se će ove godine ono stati na noge“, kazao je zamenik predsednika opštine.

Branković: Kovinu su potrebne veće nadležnosti

Blagoje BogdanovicKao što je već rečeno, Kovin ima veoma dobar geografski položaj, a prednost bi trebalo da predstavlja i blizina tri velika grada. Međutim, situacija u opštini sa oko 37.000 stanovnika daleko je od dobre i ove prednosti Kovinu u stvari proizvode probleme, koji se najbolje ogledaju u odlivu stanovništva, posebno mladog školovanog kadra.

Prema rečima Blagoja Bogdanovića, najbolji pokazatelj su brojke sa poslednjeg popisa stanovništva. „Na popisu smo imali 3.200 građana manje nego 2002, što znači da je za deset godina nestalo jedno selo u opštini. A ako bismo uzeli u obzir činjenicu da nam je došlo i oko 3.000 izbeglica, onda je ovaj podatak još lošiji. On je posledica činjenice da nema investicija i zapošljavanja, zbog čega su mladi primorani da napuštaju Kovin nakon školovanja“, smatra Bogdanović.

Tihomir Vukosavljević mogao bi na ličnom primeru da oseti nekontrolisani odlazak mladih iz Kovina zbog nedostatka posla, jer mu obe ćerke završavaju studije. „Kovin ima kvalitetan kadar, ali ljudi nemaju gde da rade. Lično imam dve studentkinje, ali ne znam šta dalje. Nastojaćemo da obezbedimo mladim ljudima da ovde ostanu, ali ne praznom pričom već konkretnim radom“, kazao je on.

Prvi čovek Kovina tvrdi da je decentralizacija više nego potrebna opštini, kako bi izašla iz senke Beograda, Pančeva i Smedereva. „Lokalnoj samoupravi su za to neophodne neke nadležnosti, za koje trenutno nema novca. Kod nas u zemlji je aparat preglomazan i dolazi do nesklada, što se reflektuje na to da ne raspolažate imovinom. Mi imamo više od 40 kilometara obale Dunava i više od 60 odsto teritorije koju pokriva Deliblatska peščara, ali time ne raspolažemo. Tu leži odgovor zašto i pored dobre pozicije neke stvari ne možemo da realizujemo“, zaključio je Branković.

Malo-malo pa lokalni izbori      

Kovin je specifičan po tome što se često održavaju izbori. Najpre je 2002. godine bila rekonstrukcija tadašnje vlasti. Redovni izbori bili su 2004. godine, pa su zbog opoziva tadašnjeg predsednika opštine Blagoja Bogdanovića, koji je biran direktno, održani vnredni izbori 2006. i redovni 2008. godine. Nakon tih izbora uvedene su privremene mere, a vanredni izbori desili su se godinu dana kasnije. Iz tog razloga krajnji rok za održavanje redovnih lokalnih izbora u Kovinu je 7. april 2013. godine i za očekivati je da Skupština Srbije raspiše izbore u ovoj opštini do kraja marta.

Aktuelni zamenik predsednika Opštine Blagoje Bogdanović smatra da je dobro da se izbori održavaju, ali ne svake godine kao što je to bio slučaj prethodnih desetak godina. „Ovo je jedina vlast koja je od 2000. sastavila mandat, i to smatram dobrim. Sigurno je bilo i dobrih i loših strana, a morali smo i da taktiziramo i popuštamo kako bi se vlast održala. DS je naprednjacima pred republičke izbore otkazao poverenje i za novog partnera uzeo GG ’Preporod’. SNS u toj situaciji nije imao prostora da nešto uradi jer su blizu izbori koji će sigurno doneti određene promene“, ocenio je Bogdanović.

Uz konstataciju da je cepanjem radikala SNS u Kovinu 2008. godine srušio sam sebe sa vlasti, Tihomir Vukosavljević tvrdi da je ova stranka sa devet odbornika u novom skupštinskom sazivu pristala da bude deo vlasti da bi videla kako funkcioniše sa DS-om na lokalu, ali i da doprinese razvoju opštine. „Siguran sam da ćemo nakon novih izbora biti u vlasti i tražićemo da se preispitaju sve sporne stvari. Ovde se uglavnom svi znamo i zbog toga smo računali da nešto možemo da uradimo u vlasti. Međutim, nismo imali prođu u Beogradu, jer nisu pravljeni nikakvi programi, a čak su i u našem odboru pojedinci zarad ličnog intreresa izdali stranačku ideju“, rekao je Vukosavljević.

S obzirom na to da i u kovinskom SNS-u ne štima sve kako treba, zbog čega je pred republičke izbore promenjen i predsednik opštinskog odbora, Vukosavljević smatra da SNS mora prvo da očisti svoje redove od ljudi koji ne biraju sredstva da dođu do funkcija. „Pomalo ne nailazimo na razumevanje u vrhu stranke i strah me je da, kada jednog dana ne budemo ovoliko popularni, mnogi odu iz stranke. Nadam se da ćemo imati dovoljno vremena. Određene poteze smo već povukli i neke stvari moramo da sredimo ako želimo da ovde budemo na vlasti, a to možemo samo dobrim odabirom ljudi. Vlast ne moramo po svaku cenu da pravimo po ugledu na Republiku i Pokrajinu i nastojaćemo da građani opštine Kovin od toga imaju korist“, zaključio je sagovornik Autonomije.

S druge strane predsednik opštine smatra da za DS sada nije najpovoljniji momenat za izbore. „Kako će se sve to odraziti na lokalu ne mogu da procenim. SNS je sigurno u međuvremenu narastao, ali ne znam da li ima kapaciteta da preuzme vlast. U naletu su, ali ni njihov rezultat ne mogu da procenim. Sa SPS-om smo imali korektnu saradnju do sada, ali mislim da će se oni nakon izbora pre opredeliti za koaliciju sa naprednjacima. Ovog puta uopšte nemam procenu kako narod diše i kako će izgledati rezultat lokalnih izbora“, rekao je Slavko Branković.

Darko Šper (Autonomija)

Slavko BrankovicBiografija Slavka Brankovića:

Predsednik opštine Kovin Slavko Branković rođen je 1962. godine u Tuzli. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Kovinu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odseku za  engleski jezik i književnost. Od 1990. godine radi kao profesor engleskog jezika u Srednjoj poljoprivrednoj školi „Kovin“, Gimnaziji i ekonomskoj školi „Branko Radičević“ i u osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“. Od 2000 do 2001. godine bio je član Izvršnog odbora SO Kovin za oblast kulture i informisanja. U periodu od novembra 2001. do aprila 2002. obavljao je funkciju potpredsednika SO Kovin. Predsednik SO Kovin bio je u dva navrata, od aprila 2002. do oktobra 2004, i od novembra 2004. do aprila 2005. godine. Tokom dve godine, od 2006. do 2008, bio je zamenik predsednika SO Kovin. Od novembra 2008, pošto je raspušten prethodni saziv SO Kovin, bio je predsednik Privremenog organa opštime Kovin.

Tri pomoćnika predsednika opštine i budžetski suficit

Predsednik opštine Kovin ima čak trojicu pomoćnika. Darko Baković zadužen je za oblast komunalne infrastrukture, Ferenc Pap za regionalni razvoj, povezivanje i međunacionalne odnose i Srđan Nenak za oblast primarne zdravstvene zaštite, zaštitu životne sredine i privredni razvoj. Specifičnost Kovina je i da u poslednje tri godine ostvaren budžetski suficit od 100 miliona dinara u proseku po jednoj godini. Delom je u pitanju novac koji se prikuplja od mesnog samodoprinosa i strogo je namenski, a veći deo su sredstva kojima raspolažu Fond za građevinsko zemljište, puteve i potrošnju i Fond za razvoj.

Share Button

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *