Kovin: Galopirajuća nezaposlenost

 

U Kovinu su u 2013. godini održani redovni izbori, na kojima je ubedljivo pobedila Srpska napredna stranka, koja je osvojila 43 odsto glasova, čime je smenjena dotadašnja vlast kojom su rukovodili kadrovi demokrata i radikala. Imajući u vidu činjenicu da su “naprednjaci” pobedili zahvaljujući podršci skoro polovine izašlih birača, za formiranje vlasti u Kovinu bila su im potrebna svega dva odbornička mesta, a u vladajuću koaliciju ušao je SVM. Za predsednicu opštine izabrana je ugledna lekarka Gordana Zorić, za njenog zamenika šef lokalnog odbora SNS-a Dušan Petrović, a za predsednicu Skupštine opštine Sanja Petrović. Oni su svi kadrovi SNS, dok je Savezu vojvođanskih Mađara pripalo mesto pomoćnika predsednika opštine.

Za razliku od ostalih vojvođanskih opština u kojima postoje trvenja unutar vladajućih koalicija zbog okršaja različitih interesa, u Kovinu je situacija prilično mirna. To potvrđuje i predsednica opštine Gordana Zorić. “U Kovinu vladajuću većinu čine odbornici SNS-a sa 2 odbornika SVM-a. Od 45 mandata, većinu ćini 27 odbornika, što je dosta komotna većina”, kaže ona.

Pojedini opozicioni političari, popu Srđana Stojanovića iz DS, kažu da je Zorićeva na mesto predsednice opštine postavljena zbog svog ugleda, ali da stvarnu političku moć poseduje njen zamenik Dušan Petrović. Zorićeva ove konstatacije opozicionih političara nije potvrdila, ali ni demantovala. “Najpre treba definisati pojam ‘moć’. On može imati i pozitivno i negativno značenje. U našem društvu za taj pojam se, uglavnom, vezuju negativne osobine kao što su bahatost, arogancija, nadobudnost, odsustvo samokritičnosti, demonstracija sile, sposobnost pojedinca da ostvaruje lične i interese bliskih ljudi, sposobnost manipulacije ljudima, nametanje sopstvene volje… Takva moć je prolazna. Sigurna sam da takvu moć nemam. Ako pod pojmom moći, u pozitivnom smislu, podrazumevamo znanje, onda tu moć imam. Stekla sam je obrazovanjem, životnim i političkim iskustvom. Ova vrsta moći je trajna. Kako se stiče ugled? Šta se podrazumeva pod stvarnom moći? Šta je za društvo vrednije, pozitivno ili negativno značenje pojma ‘moć’? To neka objasne oni koji procenjuju ko ima stvarnu, a ko nestvarnu moć”, kaže predsednica opštine.

Kovin je, inače, rekorder po čestom održavanju lokalnih izbora – najpre je 2002. godine bila rekonstrukcija tadašnje vlasti, da bi redovni izbori usledili dve godine posle toga. Zatim su, zbog opoziva tadašnjeg predsednika opštine Blagoja Bogdanovića, koji je biran direktno, održani vanredni izbori 2006. i redovni 2008. godine. Nakon tih izbora uvedene su privremene mere, a vanredni izbori desili su se godinu dana kasnije.

Srđan Stojanović, bivši predsednik Skupštine opštine i lider opozicione koalicije “Za bolji Kovin”, koju čine DS,SPO i LDP, kaže da zbog čestih previranja u vlasti opština ne napreduje. Prema njegovim rečima, i 2013. godina je “izgubljena godina” za Kovin. “Ta godina je potpuno izgubljena. Ovde su se održali redovni izbori, i taj period kampanje i konstituisanja većine je trajao nekoliko meseci, a od tada praktično ništa nije urađeno ni prema kom pitanju. Građani su očito želeli promenu, što je pokazao i izborni rezultat, ali sama promena ne znači da će nešto biti bolje. Siguran sam da su građani sada shvatili da je ovo bila promena na gore i da im nije donela ništa novo niti dobro”, smatra Stojanović.

Više od trećine nezaposlenih

Najveći problem u ovoj opštini je galopirajuća nazaposlenost, jer podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je bez posla najmanje 36 odsto stanovnika opštine. Naime, prema podacima iz marta 2013. godine, ukupan broj radno sposobnog stanovništva je bio 24.440, od kojih se radnom knjižicom moglo pohvaliti njih 5.123 , dok je onih koji traže posao čak 3.563.

Ni predsednica opštine Gordana Zorić se ne usuđuje da populistički obećava radna mesta. “Što se tiče stvaranja uslova za zapošljavanje, to će biti veoma težak posao. Opština nema mogućnost da otvara nova radna mesta, ali ima zadatak da pomogne svakom ko to može, želi i ima interes. Otvoreni smo za razgovor i podršku svakoj inicijativi, bez ikakvih uslovljavanja i u skladu sa zakonskom regulativom. Dugo smo propadali i nemoguće je napraviti pomak na bolje za kratko vreme. Ekonomski oporavak će trajati mnogo duže.”, kaže ona.

Najveći poslodavac u Kovinu je ipak država, a “najjača firma” lokalna bolnica, koja upošljava čak 650 ljudi. Srđan Stojanović iz DS kaže da aktuelna vlast zaista radi na rešavanju problema nezaposlenosti, ali svojih kadrova. “Imam utisak da ova vlast ima samo jedan cilj – upošljavanje svojih kadrova. Otvorena su neka nova radna mesta u javnim preduzećima, njihovi ljudi su dobili posao, budžet se tanji, a mi presipamo iz šupljeg u prazno”, kaže Stojanović.

Takozvani investitori 

kovin

Umetnička panorama Kovina

Najznačajnije od malobrojnih firmi koje rade u Kovinu su West Pharmaceuticals, Panpharma, Atel i Utva, od čijeg hleba žive stotine porodica. Rudnik Kovin  je u restrukturiranju, ali u njemu i dalje prima platu oko 100 radnika.

Opština godinama muku muči sa investicijama, jer ih – naprosto – već godinama nema na vidiku. U strankama okrivljuju jedni druge za takvo stanje, ali ako se pogleda period vladanja u Kovinu u poslednjih 12 godina lako se može videti da su svi imali priliku da nešto urade.

Jedna od najbombastičnijih priča bila je vezana za izgradnju luke. Naime, opština je godinama pregovarala i potpisivala formalne dokumente sa investitorom iz Rusije, koji je obećao izgradnju luke, međutim ta priča je definitivno pala u vodu. Potpisan je ugovor koji nije bio izvodljiv, a opština je trenutno u sporu sa navodnim investitorom iz Rusije. Prema poslednjim informacijama, prvostepena odluka o raskidanju ovog štetnog ugovora je doneta, ali se još uvek čeka i zvanični rasplet. U opštini navode da investitorima nude lokaciju na kojoj se nalazi vojni aerodrom, sa velikom parcelom poljoprivrednog zemljišta, koju je jedan belgijski investitor bio zainteresovan da uzme pod zakup i postojećih 500 hektara poljoprivrednog zemljišta iskoristi za proizvodnju organske hrane, a pistu upotrebi u kargo svrhe. Međutim, za to je neophodna saglasnost Ministarstva odbrane, koje i dalje podvlači svoj stav da ovaj objekat nije na prodaju zbog svog strateškog značaja.

Predsednica opštine Gordana Zorić navodi da postoje planovi za privlačenje investitora, ali da je problem sveopšta nemaština. “Naravno da postoje planovi za privlačenje investicija, jer to je neophodno za otvaranje novih radnih mesta. Mnogi potencijalni investitori dolaze, razgovaramo sa njima. Potrebno je mnogo truda da bi se među zainteresovanima pronašao pravi. Velika je ekonomska kriza, teško je naći investitora koji će se lako odlučiti da krene u realizaciju nekog projekta. Imamo izuzetan geostrateški položaj, ali to nije dovoljno”, navodi ona.

Činjenica je, međutim, da Kovin nema infrastrukturno potpuno opremljene lokacije koje može da ponudi, odnosno, ono što postoji već je u privatnom vlasništvu. Bivši predsednik SO Srđan Stojanović kaže da je prethodna vlast napravila plan za izgradnju industrijske zone, izdvojila sredstva, međutim, do danas, ništa nije učinjeno. “Mi smo odvojili preko 120 milona dinara za kapitalne investicije, među kojima industrijska zona zauzima prvo mesto. Urađena je parcelacija i usvojen je plan detaljne regulacije, a započeto je i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa. Pravo pitanje je – šta se čeka? Trenutna vlast je stopirala svaki tender za izvođača radova za opremanje infrastrukturom koja je prethodna vlast raspisala, pa ih sad polako ponovo pokreću. Oni su imali milijardu dinara projektovanog budžeta, 10 kompletnih projekata i preko 120 miliona dinara kapitalnih investicija. Do današnjeg dana taj novac nije iskorišćen”, kaže Stojanović.
Predsednica opštine navodi da je tender stopiran jer su uočeni propusti. “Objavili smo tender za opremanje industrijske zone, ali je nažalost bilo propusta i morali smo ga poništiti. Uskoro ćemo obnoviti proceduru. Nakon sprovedenog postupka, očekujem da, od momenta kad počnu radovi, posao opremanja industrijske zone bude gotov za oko 3 meseca. Ako sve bude kako treba, to bi trebalo da se desi polovinom godine. Tada ćemo u ponudi imati dvadesetak parcela na atraktivnoj lokaciji”, kaže ona.

Bivši predsednik opštine Kovin Slavko Branković izjavio je kako je decentralizacija više nego potrebna opštini, kako bi izašla iz senke Beograda, Pančeva i Smedereva. “Lokalnoj samoupravi su neophodne neke nadležnosti, za koje trenutno nema novca. Kod nas u zemlji je aparat preglomazan i dolazi do nesklada, što se reflektuje na to da ne raspolažate imovinom. Mi imamo više od 40 kilometara obale Dunava i više od 60 odsto teritorije koju pokriva Deliblatska peščara, ali time ne raspolažemo. Tu leži odgovor zašto, i pored dobre pozicij,e neke stvari ne možemo da realizujemo“, zaključio je Branković.

Vetrenjače kao nada 

kovin vetrenjace

Čekajući vetrenjače…

Jedina investicija u koju se kunu i predstavnici vlasti i opozicije vezana je za izgradnju vetroparka u naselju Mramorak, investicije za koju je zainteresovana američka kompanija Continental Winds, koji žele da da u vetropolje ulože blizu 300 miliona evra. Da bi se ona realizovala, prvo je potrebno rekonstuisati 35 kilometara atarskih puteva i izgraditi 15 kilometara pristupnih saobraćajnica. Kompanija je za tu namenu opštini donirala tri i po miliona evra, kaže direktorka firme Continental Winds Srbija Ana Brnabić. “Naša želja je da izgradimo vetropark kapaciteta 145 megavata, a ovo će biti jedno od najvećih ulaganja u obnovljive izvore energije u Srbiji”, navodi ona.

Ugovor je potpisan još 2008. godine, i on predviđa da 70 odsto ljudi angažovanih na izgradnji vetroparka bude iz Kovina, kao i da se 2 odsto neto ostvarenog profita sliva u budžet opštine Kovin. Na početak izgradnje čeka se već šest godina, a predsednica opštine Gordana Zorić nada se da će vetrenjače početi da se grade tokom tekuće godine. “Priprema potrebne dokumentacije za vetroelektranu je odmakla, utrošeno je mnogo novca, tako da mislim da je realno očekivati da radovi počnu početkom druge polovine 2014. godine. Svi željno očekujemo taj trenutak, u nadi da će to biti inicijalna kapisla i za druge investitore”, nada se Zorić.

Za razliku od priče vezane za nikad izgrađenu luku, čak i opozicija pozdravlja dolazak Continental Windsa u Kovin. “To je jedna ozbiljna firma, i mislim da to ide u dobrom smeru. To bi bila prva takva investicija takve vrste u Srbiji i mnogo bi značila Kovinu”, navodi Srđan Stojanović. On dodaje da je ova investicija dovela i do konstruktivnog dijaloga vlasti i opozicije u Kovinu, kada je vlast pozvala predstavnike svih odborničkih grupa na razgovor povodom najavljene donacije od 3,5 miliona evra namenjenih za izgradnju atarskih puteva. “To jeste bio ugovor o donaciji, ali mi smo procenili da je u određenim segmentima štetan za opštinu, te je predsednica opštine sazvala predsednike odborničkih grupa na konsultaciju i neki naši predlozi su usvojeni”, kaže Stojanović.

Kultura kao rak-rana 

Polje kulture je prava pravcata rak-rana Kovina, budući da Opština nema strategiju i akcioni plan razvoja kulture. Kulturni program definiše Ustanova kulturnih delatnosti Centar za kulturu Kovin. Program usvaja Skupština opštine, a sredstva se obezbeđuju u budžetu opštine. U svim naseljenim mestima, osim u Dubovcu, kulturnu delatnost ostvaruju udruženja i kulturno-umetnička društva, a opština, kako navode, “podstiče” njihov rad i na osnovu njihovih programa i tek delimično obezbeđuje sredstva za programe.

Odlukom o budžetu opštine Kovin za usluge informisanja javnosti ove godine opredeljeno je 3,6 miliona dinara, što predstavlja 0,4 odsto budžeta. Sredstva se dodeljuju putem javne nabavke za potrebe pružanja usluga javnog informisanja. Za ovaj novac konkurisala su četiri lokalna medija koja rade na teritoriji opštine Kovin: Radio Bus, mesečnici Kovin Ekspres i Moj Kovin, kao i Radio H.

Kako za Autonomiju kaže glavni i odgovorni urednik lista Moj Kovin Svetozar Polić, ovakva raspodela je čudna, budući da Radio H ima sedište u Beogradu, nema dozvolu za rad od strane Rebubličke radiodufuzne agencije, a za njega je izdvojeno pola miliona dinara. Prema Polićevim rečima, mediji u Kovinu dobijaju “mrvice”, koje nisu dovoljne kako bi se obezbedio odgovarajući standard. “Od preporučenih 2 odsto, izdvaja se svega oko 0,38 procenata budžeta. To nije ni blizu dovoljno za funkcionisanje medija, ali opštinskoj vlasti nije ni u interesu da imaju kritičke kvalitetne medije”, kaže Polić, inače jedan od osnivača Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM).

Prema njegovim rečima, opštinske vlasti su nakon petooktobarskih promena od medija očekivale da budu njihovi portparoli, a sada žele da vezivanjem kese ugase i poslednju iskru slobodnog novinarstva. Polić dodaje da su kovinski novinari nedavno imali slučaj cenzure, kada im nije dostavljen materijal sa sednice Skupštine opštine, na kojoj je osvojena kontroverzna odluka da imenovani funkcioneri u Kovinu nakon prestanka mandata ostaju zaposleni u lokalnoj samoupravi. “Oni su imenovana lica i to je protivzakonito. Novinari na sednici nisu dobili materijal, a onda se to pojavilo na njihovom sajtu jer ih na to obavezuje zakon, nakon čega je izbio skandal”, kaže Polić.

Kovin grb

Grb Kovina

Opštinski sajt je prilično ažuran, međutim, građani na njemu još uvek ne mogu da dobiju neke od važnih podataka. Naime, preko sajta je moguće preuzeti dokumentaciju iz svih oblasti rada Uprave, kao i izvršiti uvid u birački spisak. Međutim, najviše zahteva građana vezano je za uslugu virtuelnog matičara, koja još uvek ne postoji.

U Kovinu ne postoji ni institucija ombudsmana, a to u opštini pravdaju nedostatkom sredstava. “Kao mala opština, nemamo kapacitete da sistematizujemo radno mesto samo u ovoj sferi. Eventualnim podnescima bavi se načelnik Opštinske uprave, a odlična je saradnja sa institucijom Ombudsmana AP Vojvodine”, kažu oni.

Interesantan primer participacije građana u opštinskim odlukama došao je iz Druge mesne zajednice u Kovinu. Naime, oni su nedavno podneli inicijativu za vraćanje starog Dana opštine, sa sadašnjeg 26. jula na nekadašnji 4. oktobar. Četvrti oktobar je dugo godina bio Dan opštine, jer predstavlja Dana oslobođenja u Drugom svetskom ratu, koji je devedesetih zamenjen datumom opštinske slave, Svetog Arhangela Gavrila. Kako navode u opštini, ovo pitanje biće uvršteno u dnevni red neke od narednih sednica, a prema nezvaničnim informacijama, predlog će najverovatnije biti i usvojen.

Miodrag Sovilj

Share Button