KOVIN: Diskontinuitet kao jedina konstanta

U opštem galimatijasu, dok se smenjuju i postavljaju, prave u najmanju ruku čudne saveze i odborničke klubove i pokušavaju da udahnu vazduh nakon poslednje rokade u prvom ešalonu –politički akteri u kovinskoj opštini, rekorderu u „upodobljavanju“ i „razudobljavanju“ vlasti imaju, izgleda, preča posla od pisanja evropskih projekata.

Za dve godine, od lokalne izborne trke 2013. godine kada je Srpska napredna stranka odnela ubedljivu pobedu, u Kovinu se četiri puta promenila vladajuća garnitura, a po starom lošem običaju, i u ovoj, kao i u većini lokalnih samouprava i na višim nivoima vlasti, novoizabrani opštinski čelnici uglavnom ne slede dobru praksu i projekte koje su osmislili ili započeli njihovi prethodnici. Iskustva u projektima finansiranim iz evropskih fondova Kovin ima, i to teških oko dva miliona evra, od kojih se oko 750.000 evra slilio u ovo mesto. Međutim, na štetu oko 37.000 njegovih stanovnika, nakon poslednjih izbora nije bilo ni naznaka zainteresovanosti za neki od finansijskih instrumenata Evropske unije (ako ne računamo ranije započete projekte).

Upućeni u dešavanja u ovoj opštini vele – ni dovoljnih kompetencija lokalnih funkcionera ni službenika koji bi trebalo da rade na tom poslu. Da je tako, uverili smo se i sami jer smo verovatno samo zahvaljujući upornosti uspeli da od opštinara izvučemo podatke o projektima koje je na teritoriji kovinske opštine finansirala EU, te se nametnulo pitanje – kako inertna opština kojoj je problem da prikupi i šture informacije o potpuno transparentnim projektima, može biti kadra za zahtevnu proceduru u pisanju prijava i apliciranju za evropske pare?

I privrednici imali vajde

Za uvođenje standarda kvaliteta (HACCP, ISO…), privrednici u Kovinu, kao i njihove kolege iz Vršca i Zrenjanina, dobili su 25 odsto subvencija zahvaljujući zajedničkom projektu koji je finansirala Evropska unija. To je deo projekta “Dodata vrednost kroz povezivanja – Tehnološki park Vršac, Industrijska zona Zrenjanin i Industrijska zona Kovin”, u kojem je za kovinsku opštinu opredeljeno 9.560 evra, a ukupno je vredeo 597.000 evra. Ovaj projekat za uvođenje standarda kvaliteta finasiran je iz programa EU – RSEDP2. Nastojalo se da opštine na nov način priđu operativnom upravljanju tehnološkim parkovima i industrijskim zonama, kako bi se ovaj deo Banata profilisao za investiranje i socioekonomski razvoj. Cilj je bio i uvođenje novih poslovnih mogućnosti, transfera tehnologija i sertifikovanih standarda.
U opštinama koje su učestvovale u projektima organizovani su regionalni sajmovi na kojima su uspostavljeni kontakati domaćih preduzeća sa investitorima i gde su predstavljeni banatski preduzetnici. Kovin je u jesen 2011. u Kelnu, Minhenu i Bariju, predstavio mogućnosti ulaganja u tu sredinu u okviru projekta.

Diskontinuitet kao neprijatelj strateškog planiranja

Kovin i njegovih devet naselja stoji negde na polovini socio-ekonomske lestvice vojvođanskih opština. Prema najsvežijim zvaničnim statističkim podacima, u prva četiri meseca ove godine prosečna plata iznosila je 37.458 dinara, broj nezaposlenih se unazad par godina vrti oko „podnošljivih“ 3.500, a opštinu, zbog dobrog geostrateškog položaja, mnogi vide kao bogomdanu za investicije koje se, međutim, ne mogu pokriti iz njene kase od oko milijardu dinara. O izgradnji luke na Dunavu, čijih je 48 kilometara pod kovinskom kapom, pregovara se već bezmalo deceniju; dunavska obala, Deliblatska peščara, parcela na kojoj je vojni aerodrom – neiskorišćene su lokacije; komunalni problemi su rak-rana nekih mesta, pa tako Bavanište još uvek nema izgrađen vodovod…

nova skupstinska vecina

Najnoviju skupštinsku većinu u Kovinu čine: četiri odbornika DS-a, dva odbornika SPS-a, dva odbornika SVM-a, četiri odbornika udruženja građana „Vojvođanski klub“ i dvanaest odbornika Nove odborničke grupe (dve potonje grupe čine isključeni članovi SNS-a)

Koliko su benefita opštini doneli projekti u periodu 2007-2013. nismo uspeli da saznamo od Sanje Petrović, koja je donedavno, u vreme našeg istraživanja, obavljala funkciju predsednice lokalnog parlamenta u kojoj je većinu činila veoma neobična koalicija, kao što je uostalom i danas čini. Ona nas je uputila na njene saradnike zadužene za ekonomska pitanja, ali je u tako konfuznoj atmosferi i diskontinuitetu kao jedinoj konstanti, očigledno da lokalna samouprava ne može kvalitetno da odgovori na uslove za kandidovanje projekata i da uloži sistematičan napor u izgradnji kapaciteta za pripremu aplikacija.

Bez adekvatnih sposobnosti

I Zoltan Juhas, saradnik u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj, osnovanoj 2010. godine u okviru Odeljenja za privredu, potvđuje da Opština Kovin nema adekvatne sposobnosti da sprovede projekte pod EU programima. On ocenjuje da su glavne poteškoće u relizaciji takvih projekata upravo nedostatak znanja, te nedovoljna saradnja sa drugim opštinama i susednim zemljama, kao i loša koordinacija između lokalnog i viših nivoa vlasti. Prvi korak koji mora da se prebrodi je tekst konkursa napisan na engleskom, i to birokratizovanom jeziku, što je takođe prepreka u popunjavanju aplikacija. Ako se i prevaziđe barijera administrativnih kapaciteta, kovinska se opština, kao mahom i ostale, sudeći po odgovorima koje smo dobili u LER-u, spotiče o skromne finansije koje nisu kadre da predfinansiraju, to jest sufinsiraju projekte, te o nerešena imovinska pitanja (gde bi Evropa takođe mogla pomoći). Naši sagovornici koji su želeli da ostanu anonimni a dobro poznaju prilike u Opštini rekli su nam pak da LER (sa tri zaposlena) nije koncipirana kao inicijativno, strateško odeljenje i da nema adekvatnu podršku onih koji vode opštinu, a koji bi trebalo da unaprede kapacitete i stepen motivisanja administracije.

Do sada je na teritoriji opštine Kovin sprovedeno pet evropskih projekata, najviše iz oblasti socijalne politike. Kroz njih je, za dobrobit ovdašnjeg stanovništva, ukupno upumpano 747.356 evra, s tim da je ukupna vrednost tih projekta znatno veća.

Raspetljavanje prostornih knjiga i planova

U vode EU projekata Kovin je uplovio još 2005. godine, kada se uočilo da bi Evropa mogla da pomogne u raspetljavanju prostornih knjiga i planova, tačnije dve godine kasnije, kada je prvi zajednički posao zapravo počeo. Do 2009. godine, naime, sproveden je program uvođenja geo-informacionog sistema (GIS), a projekat je vredeo 80.000 evra. Inicijativa je potekla upravo iz opštine, odnosno njene Službe za građevinske poslove, jer su zaposleni u njoj tada koristili prostorne podatke sa dokumenata na papiru, što je bilo veoma neefikasno. Çilj projekta bio je da se uvede moderno prostorno planiranje, kakvo je u Evropskoj uniji, a koje doprinosi uravnoteženom i održivom razvoju teritorije. Pored toga što je Služba za građevinske poslove dobila informacionu tehnologiju, i njeni službenici su obučeni za rad u odgovarajućem softveru. Konkretna dobit za građane bila je u tome što je pet puta ubrzano izdavanje podataka o zemljištu i prostornim planovima, sami planovi bili su razumljiviji i kvalitetniji, na osnovu njih je bolje planirano poljoprivredno zemljište, ekonomske aktivnosti odvijale su se bez prostornog rizika… Procenjeno je da su građani koji su imali problem vezan za pitanje urbanizma i građevine, od sprovedene dobre prakse imali u proseku 70 odsto. Partner iz EU bio je Maribor, a projekat je realizovan u okviru programa Exchange.

Misliti na paore i mlade

poljoprivreda indija– Ovo je poljoprivredna opština, a nažalost, tome se ne pridaje dovoljno značaja iako privreda počiva na agrarnoj delatnosti. Pred vratima nam je IPARD fond namenjen poljoprivrednicima i, kada se za to na republičkom nivou stvore administrativni uslovi, pozivi će se otvoriti. Sve to se najavljuje za iduću godinu, a naša opština ne da nije spremna za privlačenje evropskih fondova za poljoprivredu i ruralni razvoj već nema ni svoj fond za agrar – kaže poljoprivrednik Jadran Anđelković, nekadašnji član opštinskog veća za poljoprivredu. – Sve snage opština treba da usmeri ka tome da se pomogne mladim poljoprirednicima i uopšte mladima, jer to nam je zaista najslabija i najbolnija tačka. Mladi odlaze, domaćinstava se osipaju, sela gase, Kovin tone
I drugi građani Kovina, koje smo ankentirali, dali su nam jednaku ocenu: otvranje novih radnih mesta trebalo bi da je najvažniji zadatak lokalne samouprave. Komunalni problemi, naročito upravljanje otpadom su takođe išli na račun opštine, a kada smo ih pitali šta bi to po njihovom mišljenju opštinska uprava mogla da poboljša zahvaljujući fondovima EU, dodali su i kvalitet životne sredine, kulturu

Ipak, najviše je urađeno na polju socijalne politike. Set projekata s ciljem stambenog zbrinjavanja izbeglica i raseljenih lica, privukao je najviše evropskih para. Ukupno su ti projekti vredeli 1,7 miliona evra, a Kovin je iz evropske kase dobio 672.808 evra.

Opštinska poverenica za izbeglice Olivera Stojakov, koja je taj posao obavljala i u vreme kada je tim ljudima dat krov nad glavom, obezbedila nam je detaljne podatke i informacije o realizaciji projekta uz ocenu da je na taj način dobrim delom rešen veliki socijalni problem, doprinelo se integraciji „došljaka“ u lokalnu sredinu, a pomoglo se i socijalno ugroženom domicilnom stanovništvu.

– Zatvoren je, zahvaljujući pomoći Evropske unije, odnosno Danskog saveta za izbeglice, kolektivni centar Čardak, izgrađene su tri zgrade za izbeglice, ali i socijalno ugrožene porodice sa teritorije naše opštine. I nama je tako omogućeno da učinimo veliki korak ka trajnom rešavanju ovog pitanja – napominje Olivera Stojakov i navodi da su u okviru projekta koji je počeo 2009. izgrađene 32 stambene jedinice za koje su ključeve dobile 104 izbeglice – 54 iz kolektivnog centra, a 50 onih koji su bili u privatnom smeštaju.

Kolektivni centar Cardak Kovin

Bivši kolektivni centar Čardak: Zahvaljujući sredstvima EU izgrađene zgrade za izbeglice i raseljena lica koja su ovde živela ranije

Potom je 2011. izgrađena stambena zgrada socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima, iz evropske kase investirano je u radove 276.000 evra. Kovinska opština je dala građevinsku parcelu, uradila glavni projekat, tehničku dokumentaciju… Napravljeno je tom prilikom 15 stanova – 12 za socijalno ugrožene, odnosno izbeglice iz kolektivnog centra (Čardak – Deliblato) i tri za potrebe Centra za socijalni rad.

Taj objekat je izgrađen u saradnji sa „Hausing centrom“, čija je osnovna delatnost unapređenje stanovanja socijalno ugroženih grupa. Površina novoizgrađenog objekta bila je 800 kvadratnih metara, a izgradnju objekta finansirala je Evropska unija iz programa podrške izbeglicama i interno raseljenim licima u Srbiji (fondovi IPA 2009), uz finansijsku podršku Fonda za pružanje pomoći izbeglicama, prognanim i raseljenim licima Vojvodine, Habitat for Humanity i lokalne nevladine organizacije Hausing centar. Projekat je realizovan u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice Republike Srbije.

Komunalni problemi muče građane

Jeste da je na polju „socijale“ u kovinskoj opštini urađeno dosta, ali građani ipak nemaju utisak da se kvalitet života u ovoj varoši i pripadajućim naseljima poboljšao u prethodnim godinama niti, sudeći po onome što smo čuli u razgovoru sa Kovinčanima, imaju saznanja da se kroz evropske projekte, osim socijalnog, unapredio neki drugi privredni i društveni segment. Kada smo ih pitali šta su im gorući problemi i u čemu bi Evropa mogla da pomogne listom su rekli da su to, na prvom mestu, komunalije: kvalitet pijaće vode u naseljenim mestima je ispod svakog nivoa, a ne postoji kanalizaciona mreža, prečistača otpadnih voda… Roditelje pak tišti to što deci štošta fali – neuslovne su i skromno opremljene škole, nema dovoljno mogućnosti za sport, zabavu… Naši sagovornici ukazali su i na ozbiljan problem neuropsihijatrijske bolnice, najveće u Srbiji, u kojoj je stanje alarmantno počev od zidova ovog starog zdanja pa do onog što je unutar njih. O tome koliko su stanovnicima kovinskih naselja dostupni kulturni sadržaji da ne govorimo. Dovoljno je pomenuti da ni u jednom selu bioskop ne radi, a ima ih sedam – u svakom po jedan i osmi u Kovinu.

Elem, budžetski evropski ciklus 2014-2020 teče, međutim, ova banatska opština još nije uskočila u voz kojem smernice daje osnovni planski dokument EU – Evropa 2020, a koji pak lokalne samouprave i regione prepoznaje kao oslonac u realizaciji programa. Zapravo, dokument i pledira na identifikaciji problema i njihovom rešavanju na lokalnom nivou, kada je reč o mnogim pitanjima – klimatskim promenama, obrazovanju, uslovima privređivanja, zaposlenosti, dobrim upravljanjem digitalne agende, pristupu internetu. Rečju, svemu onome po čemu bi se i kovinska lokalna zajednica mogla uklopiti u sistem tih vagona. Za to ima barem jednu polaznu osnovu – pripremljenu lokalnu strategiju razvoja. Ali… Već smo naveli mnogo „ali“ koja dodatno mrse ionako nedovoljno funkcionalan i efikasan kovinski čvor da, ako se ne raspetlja, evropski voz na ovoj stanici neće stati.

Slađana Gluščević

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)