APATIN: Primer dobre prakse ili grad neodrživih projekata

 

Hiljadu godina staro naselje Apatin nalazi se na listi “pristojno” razvijenih mesta Srbije, “srednja” plata zaposlenog u toj opštini je u rangu republičkog i pokrajinskog proseka i daleko je najviša na teritoriji Zapadnobačkog okruga. Iako su i ovde primetni odbljesci sveukupne krize, gotovo bez rezerve govori se o “starim”, ali i novim infrastrukturnim projektima i poduhvatima. Uglavnom, za poslednjih godinu dana, sem pojedinih rokova, ovde se suštinski ništa veliko nije promenilo. Opština Apatin ima stabilnu skupštinsku većinu predvođenu Socijalističkom partijom Srbije i dugogodišnjim predsednikom opštine Živoradom Smiljanićem. Vlast, uz 13 odbornika SPS-a, čini šest odbornika Demokratske stranke, tri Srpske radikalne stranke i dva odbornika Saveza vojvođanskih Mađara. Jedinu opoziciju predstavljaju tri odbornika Grupe građana “Pokret za Apatin” – Mirko Dražić.

– Apatin na ovaj broj stanovnika ima relativno velik budžet, zahvaljujući Apatinskoj pivari, pa dok ona radi imaćemo solidan budžet u odnosu na naše potrebe. To je prilika sadašnjim vlastodršcima da zapošljavaju svoje članove i simpatizere. Mi smo pre nekoliko godina nudili nagradu od 500 evra za svakoga ko pronađe opštinskog funkcionera koji nije zaposlio nekog svog bližeg ili daljeg člana porodice. Ta ponuda i dan – danas stoji i mislim da se takav funkcioner trenutno ne može pronaći – kaže Dražić. Njegova procena je da je u zadnjih deset godina za pedeset odsto povećan broj zaposlenih u opštinskoj upravi, a da obim poslova nije povećan. To su najvećim delom članovi SPS-a i njihovi simpatizeri, nešto malo radikala, a od prošle godine, kad su i ušli u vlast, i vrhuška Demokratske stranke. Dražić je ocenio da vlast sada tretira opoziciju kao da ne postoji i da su sa predsednikom opštine poslednji put razgovarali “pre nekoliko godina”, kada su za divno čudo, konsultovani oko usklađivanja odluka o finansiranju podrške za novorođenčad. –

Mediji u Opštini najvećim delom se finansiraju iz budžeta. Dve radio stanice, dve televizije i novine isključivo služe za politički marketing vladajućeg SPS-a. Mi, kao opozicija, nemamo pristup njima. Ranije su negativno govorili o nama, a sada im je stav da nas ne pominju, kao da nas nema. Nažalost, u Apatinu vlada jednoumlje, a moglo bi se reći da ovde ne postoji čak ni nevladin sektor – ocenio je Milan Dražić, predvodnik apatinske opozicije, koju čine svega tri odbornika Pokreta za Apatin.

Zhivorad Smiljanicc

Živorad Smiljanić: Gradonačelnik – oduvek!

S druge strane, predsednik SO Apatin, Živorad Smiljanić, situaciju posmatra kroz prizmu uspešnosti svoje opštine. Po njemu, Apatin predstavlja dobro uređenu lokalnu samoupravu, koja bi bila još uspešnija, kada ne bi morala da se obazire i čeka na centralnu vlast. On ističe da je ovde realizovano prvo javno-privatno partnerstvo, da je Opština postavila standarde u budžetskom finansiranju sporta, infrastrukture u mesnim zajednicama, a posebno u oblasti obrazovanja i socijalne zaštite. Kao i u mnogim krajevima u Vojvodini, i u Apatinu je postojao problem sa kvalitetom pijaće vode, pa je kreditom izgrađena fabrika vode vredna 2,5 miliona evra. Opština Apatin je jedna je od retkih koja je u poslednjih nekoliko godina izgradila dve sportske hale, po jednu u Sonti i Prigrevici. One su, po mišljenju Živorada Smiljanića, postale centar okupljanja mladih.

– Interesantno je da su u tim mestima pokrenuti klubovi dvoranskih sportova, a kuriozitet je da je u Sonti osnovan klub mažoretkinja, čije članice su već četvrti put postale prvakinje države, a na evropskim takmičenjima su uvek među prvih deset. To znači da treba stvoriti uslove i tada seoska deca mogu da postignu vrhunske sportske rezultate. Počeli smo i izgradnju sportske hale u Kupusini. Mi smo jedna od retkih opština koja deset odsto svog budžeta izdvaja za sport. Kod nas sve i jedan klub koji se takmiči ima pokrivene kompletne troškove. Ja kao levičar 2004. godine naišao sam na dva velika problema. Armija radnika, njih oko pet hiljada, ostalo je na ulici posle privatizacija, a mladi su ostali bez perspektive da se školuju. Opština Apatin je za njih obezbedila povezivanje radnog staža, kao i otpremnine, tako da su poneki dobili i po pet hiljada evra, s čim su mogli da pokrenu neki posao. Upravo nedavno smo za preko 70 ljudi povezali radni staž. Opština Apatin sada daje 250 stipendija za studente, a pri dodeli je pored uspeha odlučujući momenat i socijalni status – naveo je Živorad Smiljanić, za koga poznavaoci političkih prilika tvrde da je “sačuvao” Socijalističku partiju Srbije.

Prvo privatno-javno partnerstvo 

Bez obzira na stare zasluge, Smiljanić danas, posle gotovo tri decenije na čelu Apatina, priznaje da nema rešenje za neverovatnu tromost državnih “agencija”, zbog kojih opština mora da čeka sa realizacijom izuzetno bitnih projekata, kako za same građane Apatina, tako i državu Srbiju u celini.

– Nadam se da će mnoge državne agencije biti ugašene, jer je vreme pokazalo da od njih nema koristi, već samo štete. Prvi sam napravio javno-privatno partnerstvo u Srbiji oko izgradnje pijace, i to pre sedam godina. Verovali ili ne, trebalo mi je dve i po godine da dobijem saglasnost od Direkcije za imovinu Srbije kako bi lokalna samouprava mogla da traži saglasnost ministarstava ekonomije, pravosuđa – priča Živorad Smiljanić, dodajući da sličan problem Apatinu danas stvara Agencija za luke Republike Srbije, odakle nikako da stigne saglasnost za raspisivanje međunarodnog tendera za izgradnju Luke Apatin, koja je u Prostornom planu Srbije ucrtana kao luka sa kontejnerskim pretovarom.

pijaca apatin_2710

Jednoga dana, pijaca će ovako izgledati…

– Predračunska vrednost izgradnje pijace iznosila je četiri miliona evra. Ulog opštine Apatin je zemljište, čija procenjena vrednost iznosi 300.000 evra. Lokalnoj samoupravi će pripasti 12 odsto udela. Za dve godine, koliko smo čekali saglasnost Direkcije za imovinu, došlo je do krize u građevinskom sektoru, pa je partnersko preduzeće moralo da proda svoj udeo u poslu i samo iz tog razloga se tek sada pijaca završava. Odlučili smo se na javno-privatno partnerstvo u vreme kada se govorilo o privatizaciji komunalnih preduzeća. Nismo želeli da izgradimo novu pijacu i da je posle prodajemo po 20 odsto knjigovodstvene vrednosti. Ugovor o privatno – javnom partnerstvu napravili smo i za izgradnju drumskog terminala, po kome zemljište koje dajemo u RTC-u vredi 700.000 evra. Puna vrednost te investicije još treba da se utvrdi. Opštini Apatin će pripasti sigurno više od 10 odsto vlasništva. Na luku se naslanja i industrijski park i to bi trebalo da postane slobodna zona. Za izgradnju luke imamo zainteresovane investitore iz Švajcarske i Francuske. Podneli smo zahtev za bescarinsku zonu u koju bi trebalo da uđe celi industrijski park, što će biti povoljno za investitore, jer u tom slučaju ne plaćaju PDV na objekat koji grade, kao ni na energente, a na opremu koju uvoze ne plaća se carina – kazao je Živorad Smiljanić, podsećajući da je država Apatinu prenela u vlasništvo 160 hektara zemljišta, tako da ne postoje problemi sa privatnim vlasništvom, jer je sve u svojini države ili lokalne samouprave.

Stav opozicije po pitanju veličine i kapaciteta Luke Apatin značajno se razlikuje od mišljenja predsednika Opštine. Milan Dražić iz Pokreta za Apatin smatra da bi Apatin mogao da bude jedna od ozbiljnijih turističkih destinacija i da industrija više nikada neće biti tolikog obima, te da nema potrebe za velikom lukom.

– Smatramo da je luka u Apatinu neophodna, ali ne nekih velikih kapaciteta i ne sa velikim brojem zaposlenih. Ako neko misli da luke funkcionišu kao pedesetih godina, kada je bilo mnogo fizičkih radnika, treba znati da je ta priča davno završena. Slično je i sa Slobodnom zonom, koja ima svoj logični ekonomski smisao, međutim, problem je što u našoj državi ima više takvih slobodnih zona, koje nisu dovoljno iskorištene. Problem je s tim i to što se očekuje da Srbija relativno brzo uđe u Evropsku uniju, a time ćemo izgubiti sve one preferencijale koji se odnose na Rusiju i na taj način neće više biti interesenata za izgradnju fabrika u bescarinskoj zoni – smatra Dražić.

“Apatin na Dunavu” 

Dražić je upozorio da je “planiranje” veliki problem Apatina, jer se uglavnom sve svodi na zastarele projekte bez strateških planova razvoja, koji formalno postoje, ali su napravljeni još u prošlom veku. Takođe, izrazio je i sumnju u “čistoću” pogona potencijalnih ulagača u Robno-transportnom centru, koji lokalna vlast decenijama unazad predstavlja kao budući stub apatinske privrede.

Apatin RTC

Meka za ulaganje?

– Projekat Robno-transportnog centra na žalost nije se promenio od kada je nastao. Mi smo više puta ukazivali da ideja izgradnje Robno-transportnog centra, kako je bio zamišljen sedamdesetih godina prošlog veka, danas više nema veze sa realnim životom, ekonomskom situacijom i prilikama u ovom delu Evrope. Ljudi koji danas vode opštinu Apatin su isti oni koji su ga vodili i pre trideset i četrdeset godina, možda samo na nekim drugim funkcijama. Priča o Robno-transportnom centru služi u Apatinu za prikupljanje glasova u svim predizbornim kampanjama, jer većina građana ne vidi i ne može da zamisli kako će to izgledati u praksi.

Danas se priča o Robno-transportnom centru pretvorila u priču da Opština Apatin raspolaže sa određenom površinom zemlje koja se nalazi na obali Dunava i koja je namenjena za eventualnu izgradnju fabrika. U poslednjih deset godina od kada je taj teren nasut peskom i izgrađene saobraćajnice, bilo je nekoliko zainteresovanih investitora i većina bi služila za izgradnju fabrika sa “prljavim” tehnologijama. Razlog tome je velika površina, udaljenost od grada i blizina reke Dunav, gde bi se mogle ispuštati velike količine otpadnih voda. U izbornoj kampanji 2008. godine smo imali navodno potencijalne investitore iz Austrije i Švajcarske koji su imali nameru da grade veliku spalionicu otpada i naišli su na žestok pritisak. Taj projekat smo odbili, a danas nam aktuelna vlast govori o projektu izgradnje farbare i predionice tekstila u sklopu italijanske Kalcedonije. Nama je jasno zašto su izabrali Apatin. Njima treba ogromna količina vode i da ispušta velike količine otpadnih voda. Obećavaju da će izgraditi prečistač, ali mi sumnjamo u to, no ipak smo podržali tu investiciju uz dva uslova: da kvalitet vode koja se ispušta zadovoljava sve evropske standarde i da 140 radnika koliko treba da bude zaposleno, bude iz Apatina – predočio je Dražić, ukazujući i na propust pri planiranju Luke. – Svi znamo da turizam, marina, pristanište i bela flota ne idu uz prljave tehnologije. Onaj ko se odluči da razvija industriju, ne može da razvija turizam. Luka Apatin trebalo bi da bude udaljena od pristana za belu flotu nepunih 1.300 metara, a to ne drži vodu. Mi danas ne vidimo, kao nažalost ni većina gradova koji se nalaze na periferiji, na koji način da privuku investitore. Železnicu nemamo, putna infrastruktura nam je katastrofalna, nemamo luku i daleko smo od svih koridora, sem Dunava za koji nemamo plan – rekao je prvi čovek apatinske opozicije.

S druge strane, Živorad Smiljanić smatra da je izgrađena marina za jahte i čamce možda i najmoderniji pristan za flotu turističkih brodova na celom toku Dunava. On priznaje da je promet u marini još uvek mali, ali to opravdava činjenicom da je luka za čamce i turističke brodove još uvek u fazi afirmacije i da mnogi u Evropi još uvek ne znaju za ovu infrastrukturu. Što se tiče investicija on smatra da će ulagači tek dolaziti u Apatin i najavljuje vrlo skore investicije. – U mestu Svilojevo očekuje se investicija jednog beogradskog preduzeća, koje ima nameru da na 60 hektara sagradi ribnjak. Isti investitor planira da pravi fabriku za preradu ribe, a slovenački Delamaris je zainteresovan da deo proizvodnje prebaci u Apatin. U apatinskoj industrijskoj zoni izgrađen je i kolektor za otpadnu vodu, koji je povezan na fabriku za preradu otpadnih voda pivare, koja po evropskim zakonima mora da pravi fabriku za preradu otpadne vode. To se već intenzivno gradi u RTC-u, a vrednost je oko šest miliona evra. U Apatinu uskoro počinje izgradnja fabrike koja će raditi za Kalcedoniju i to je investicija od 27 miliona evra. Treba da zaposle preko 200 ljudi. Kamen temeljac treba da položimo u decembru – naveo je Smiljanić, podsećajući i na projekat izgradnje Trga Nikole Tesle, za šta su od Evropske unije, preko ministarstva za infrastrukturu, dobili 87 miliona dinara.

Milionsko ulaganje u spa i velnes centar Junaković

banja-junakovic-1024-1

Banja Junaković: Megalomanski projekat?

Godinama unazad, u Apatinu se lome koplja oko Banje Junaković, koja bi trebalo da preraste u savremeni spa i velnes centar. Radovi na kompleksu stoje, a jedini gosti Banje i dalje su građani sa RFZO spiska za zdravstvenu rehabilitaciju. – Pre tri godine počela je izgradnja spa i velnes centra. Opština Apatin je u realizaciju projekta uložila oko tri miliona evra namenjenih za rekreativni centar, koje je dobila od Apatinske pivare. Za velnes centar sredstva je izdvojio i Fond za kapitalna ulaganja, radove je počela novosadska građevinska firma Budućnost, koja je u međuvremenu dospela u blokadu iz koje je uspela da se “isčupa” tek nedavno. Planirani velnes centar imao bi oko 7.000 kvadratnih metara i bio bi jedan od najmodernijih u Evropi – predočio je Smiljanić, podsećajući da se razmišlja o izgradnji hotela sa četiri zvezdice, koji bi ispratio visoko postavljeni standard proširenja ponude u Banji Junaković.

Milan Dražić smatra da Banja Junaković deli sudbinu državnih banja i da “tavori” sa fondovskim gostima koji dolaze isključivo zbog lečenja. – Zna se da se ne može razvijati bolesnički i turizam za mlade. Pored banje je pre šest godina počeo da se gradi Velnes centar, megalomanski projekat koji bi mogao poslovati samo u okolini dva najveća grada u Srbiji. Na taj projekat je potrošeno devet miliona evra, od toga je trećinu uložila Opština Apatin, od prodaje zemljišta Apatinskoj pivari. Što je najgore, taj projekat sada mora biti završen, iako nije zamišljen da ga koriste obični građani, već kao objekat visokog turizma. Takvi turisti neće dolaziti i smeštati se u objekat Banje Junaković koji je kategorisan sa tek dve zvezdice. Ukazivali smo da takav objekat nije primeren za naš Opštinu, jer nema osnova da očekujemo turiste u sadašnjim kapacitetima. Ponuda Banje Junaković će biti ispod nivoa ponude konkurentskih parkova – rekao je odbornik Pokreta za Apatin – Milan Dražić.

Opština Apatin ima relativno funkcionalan veb sajt usklađen sa potrebama i informatičkim znanjem većine građana, ali i još uvek siromašne ponude e-uprave u Srbiji. Na zvaničnoj opštinskoj internetskoj stranici svakog meseca objavljuje se broj zaposlenih po svim osnovama i zbirni iznos njihovih mesečnih zarada u Opštinskoj upravi. Apatinska opozicija sumnja u tačnost iznetih podataka.

Od elektronskih servisa građanima je dostupno onlajn naručivanje izvoda iz matičnih knjiga rođenih, umrlih i venčanih, kao i izvoda iz knjige državljana. Uveden je “Sistem 48” za prijavljivanje komunalnih problema, a građani imaju i mogućnost da upute svoje predloge iz raznoraznih oblasti. Na sajtu se redovno objavljuju i službeni listovi, tako da je apatinski opštinski sajt dosta blizu “Vojvođanskom standardu”, koji je propisao Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu.

Sava Majstorov i Tivadar Farago